Vantelesna oplodnja nam je otvorila vrata pakla, osećala sam da silujem svoje telo

Milica Kinolli Milović na svom Fejsbuku otkrila je kako je izgledalo njeno iskustvo sa vantelesnom oplodnjom. U iskrenoj ispovesti podelila je deo svoje borbe za potomstvo.

Njen status izazvao je brojne reakcije.

Prenosimo ga u celosti.

Završava se jedna od meni najtežih godina u životu… Brojim sate do početka nove.

Imam osećaj, tj. znam, da će se sve preokrenuti i početi iz početka, onog momenta kada sat otkuca ponoć.

• 10 godina ljubavi
• 4 godine brak
• 3650 dana ljubavi
• 3650 dana uspona i padova
• 4 selidbe
• 2 grada
• 2 države
• 6 godina borbe za potomstvo

A u poslednje tri….

• 864 hormonske tablete
• 60 hormonskih injekcija
• 1 kutija bromazepama
• 1 bočica bahovih kapi
• 3 bočice valerijane
• 1095 femibion tableta
• 4 hiruške intervencije
• 4 totalne anestezije
• 60 ginekoloških pregleda
• 1 inseminacija
• 1 vantelesna oplodnja
• 2 transfera zamrznutih embriona
• 3 trudnoće
• 3 sponatana pobačaja
• 5 izgubljenih beba
• 1 psiholog
• 1 psihijatar
• 5 psihoterapija
• 523 paničana napada
• 256 tahikardija
• 126 preskakanja srca
• 15 pregleda lekara specijalista
• 52 vađenja krvi
• 72 nepoželjne menstruacije

∞ multivitamina, suplemenata, kapi, čajeva, magične vode

∞ suza

∞ osećaja beznađa

∞ osećaja krivice

∞ časova tuge i usamljenosti

…usamljenost je bila najteža od svega

.. jer ne razume niko kroz šta prolaziš

.. jer i kako bi kada ne razumem ni ja sama

.. jer kako da objasnim nekome ono što ne mogu ni sebi

.. jer kako da se pomirim sa time da nikada neću moći da nam rodim dete

6 poslednjih godina svaki dan, svaki tren, svaki mesec želela sam samo jedno – da postanemo roditelji.

Pre 3 godine odlučili smo da uđemo u proces vantelesne oplodnje (VTO).

Onog momenta kada smo otvorili VTO vrata, otvorili smo vrata pakla.

Nismo mogli ni da pretpostavimo da će svi ti silni hormoni na mene katastrofalno uticati.. sve što je moglo da bude kontraindikovano – bilo je.

Tri godine sam imala osećaj kako silujem svoje telo, koje se svaki put grčevito branilo od napada.

Borila sam se sa anksioznošću, različitim psiho-fizičkim senzacijma, maničnim mislima, bolovima koji su dolazili niotkud i isto tako i odlazili.

Izgubila sam sebe, gubili smo jedno drugo.. Izgledalo je kao da se sve raspada i da se nikada više neće sastaviti.. Kao da je tornado tri godine duvao i nosio sve što se odneti moglo.

U oktobru 2019. sam išla na poslednju VTO. Dva embriona su se uspešno ugnjezdila, i trudnoća je potvrđena. Suzdržavala sam se od radovanja ..

No ipak potajno, u dubini sebe same – radovala sam se..

Međutim, i treći pokušaj je završen spontanim.

Tada se nešto ogromno prelomilo i znala sam da nikada više neću kročiti tom stazom.

Odlučili smo da je to poslednji pokušaj i da ne želimo više nikada da prolazimo kroz VTO.

Onog momenta kada smo doneli odluku, kamen težak tonu, pao je sa mene.. skliznuo kao pero…

A meni je svaki dan bilo sve bolje i bolje.

Odlazili su bolovi

Misli su se smirivale

Nestajala je anksioznost

Vratila se radost

Vratila se nada

Vratio se mir

Vratili smo se jedno drugom

Iscrpljeni, izgužvani, isplakani, razgolićeni potpuno jedno pred drugim

Nas dvoje.

Vratila se nada

Proširili se vidici

Otvorilo se srce

Ljubav.

U novembru smo predali papire za usvajanje.