Magazin Srbija

Tijana 3 godine vodi bitku sa državom da joj odobri da rodi dete sa pokojnim suprugom

tijana prizrenac
Foto: Printscreen

Tijana Priznenac već tri godine vodi bitku sa državom da joj odobri korišćenje embriona koje je zamrznula sa svojim suprugom. On je 2019. iznenada preminuo, a država joj ne dozvoljava upotrebu embriona, jer Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ne prepoznaje mogućnost da jedan od partnera tokom procesa umre.

Umesto da joj pomognu da postane majka, država joj traži saglasnost pokojnog supruga, piše N1.

Iako se obraćala Ministarstvu zdravlja sa zahtevom da se očigledni apsurd u Zakonu promeni i dopuni, odgovor nije dobila.

– Njemu je rečeno da on nikada neće imati potomstvo zbog agresivnih hemioterapija i zračenja. Ispostavilo se da može da ostavi svoj materijal što je ravno čudu, i meni je neko to čudo oduzeo, rekla je Tijana.

Tijanin suprug bolovao je od raka testisa, zbog čega prirodnim putem nisu mogli da imaju decu. Ušli su, međutim, u postupak vantelesne oplodnje čiji ishod on nažalost nije dočekao, jer je 2019. iznenada preminuo.

– Imam pismeno zaveštanje sa dva svedoka od supruga da on meni dozvoljava da nakon njegove smrti koristim naše embrione, sa tim papirom nisam uradila ništa, ja sam na prvo ‘ne’ naišla u Upravi za biomedicinu, ispričala je Tijana navodeći da su joj nadležni poručivali da, zbog svog zahteva, ide na psihološku procenu ili etičku komisiju.

Mnogi muškarci koji boluju od raka testista obraćaju se, kako je rekla, klinikama za vantelesnu oplodnju. Neki se izleče i dožive da imaju potomstvo, što nažalost sa njenim suprugom nije bio slučaj. Sada u klinici ima deset zamrznutih embriona od koji nijedan ne može da koristi, pa čak ni da prene se u drugu kliniku,

– U Evropskoj uniji dozvoljavaju posthumnu oplodnju, samo da donesem embrion, ali ja ne mogu da ih iznesem iz zemlje, rekla je Tijana.

Još samo dve godine Tijana ima šansu da postane majka, jer još toliko klinika ima obavezu da čuva njene embrione.

– Vremenska odrednica u zakonu je pet godina, nakon toga se materijal uništava. Pored toga što želim da mi se dozvoli posthumna oplodnja, tražim da se taj rok od pet godina produži. Ja imam pravo samo da ih uništim, nemam čak ni pravo da ih doniram, predočila je Tijana.

Istakla je i da su zemlje EU regulisale posthumnu oplodnju na različite načine, i da je jedno od rešenja pismeni pristanak supružnika sa svedocima, na početku postupka vantelesne oplodnje.

– Mislim da je to nedostatak društvene svesti, i dalje gledamo na to kao na nešto što je tabu. Ako uzimamo kredite, i te kredite nasleđuju naši naslednici, zašto ne mogu embrion koji je pola moj da nasledim, pored jasne želje mog pokojnog supruga da imamo potomstvo, upitala je.

Tijanin slučaj nije jedini u Srbiji

Dodala je i da će nastaviti da se bori, čak iako ne uspe da izdejstvuje izmene zakona u naredne dve godine, jer želi da uspostavi standard za sve buduće parove koji se suočavaju sa istim problemom.

– Mislila sam da sam jedina, i da nisam imala pravo da tražim izmene i dopune, govorili su mi da je to više sfera naučne fantastike, da je to moralno pitanje, kazala je Tijana i dodala da je u međuvremenu ipak naišla na ljude koji maju slična iskustva.

Jedna od njih je i žena po imenu Ana čiji je suprug preminuo iznenada od koronavirusa, tokom procesa vantelesne oplodnje.

– Naš slučaj datira iz 2020. nakon smrti supruga moje klijentkinje dolazimo do istog problema. Mi smo se obratili bolnici u kojoj se čuvaju embrioni i pokrenuli ostavinski postupak, gde smo tražili da se moja klijentkinja oglasi za naslednika, naveo je Anin advokat Aca Manojlović.

Ana je oglašena za naslednika embriona jedan kroz jedan, ali uprkos tome, klinika u kojoj se čuvaju joj ne dozvoljava da ih prebaci u drugu specijalnu bolnicu.

– Ako je isključivo pravo žene da odlučuje o abortusu, onda i ovo može da bude, poručio je advokat i dodao kako bi trebalo izmeniti i Zakon o nasleđivanju i Porodični zakonik, zato što se, ukoliko je poznato ko je otac deteta, postavlja zakonsko pitanje prava nasleđivanja.

– Nekoliko zakona neophodno je promeniti zbog budućnost, jer život je brži, istakao je.

Ministarka izričita da posthumna oplodnja nije moguća

Ministarka Danica Grujučić je u ranijim izjavama bila izričita da posthumna oplodnja nije moguća, i da bi bolnica, ukoliko bi je izvršila, po zakonu bila drastično kažnjena.

– Mogu da razumem ljude u bolnici, ali ne mogu da razumem nedostatak želje da se menja zakon. Takve izjave ne idu u korist budućnosti i rešavanju problema. Uvozićemo embrione, a naše uništavati u standardnoj proceduri, kazao je Manojlović.

Na pitanje da li kod uvezenog reproduktivnog materijala ima veze da li je donor živi ili ne, Manojlović je rekao da nema, jer će u matičnoj knjizi rođenih stajati da je otac nepoznat, za razliku od posthumne asistirane oplodnje gde je ime oca poznato.

– Ima dosta pitanja, ali ne treba bežati od njih, poručio je on i ministarki savetovao da formira radnu grupu koja će u skladu sa iskustvima drugih zemalja, regulisati tu oblast.

Izvor: N1

Donacija jajnih ćelija – Najbolji put ka potomstvu

32 Shares
Share via
Copy link