Već smo vam dosadili sa pričom o poltronima?
Morate nam oprostiti jer nismo mi krivi, već takmičari u disciplini rektalnog alpinizma koji svakoga dana pomeraju lestvice na rang listi. Od kako je Marko Đurić otišao u daleku Ameriku, krenuo je njegov strmoglav pad i izlazak iz TOP 4. Umesto njega, predsednik je pronašao novog kandidata za pozadinske radove i postavio ga na mesto ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Reč je o Tomislavu Momiroviću, u javnosti poznatijeg pod nadimkom Toma Mona.
Gde li je samo našao srpsku verziju Paris Hilton naš dragi predsednik i zašto je baš njega postavio na tako isturenu funkciju? Koje su njegove kvalifikacije za takav posao? Verovatno kao i Vulinove onomad za ministra odbrane.
Toma Mona je još jednom dokazao da se trudi iz petnih žila da postane omiljena Vučićeva pudlica. Hvalospevi pri svakom javnom obraćanju toliko su postali degutantni da čak i Vučić pravi grimase poput mojih onomad na rektalnom pregledu. Ušao je Toma i zagrebao gde je meso najdeblje, a Vučićev pogled i grčenje vilice govore više od reči.
NI ON NE MOŽE DA VERUJE ŠTA MORA DA SLUŠA pic.twitter.com/l6OuvixWxX
— BABE-BAhati BEograđani (@BaOgra) April 30, 2021
U jednom trenutku ga je pogledao sa takvim gađenjem da se pitanje samo nameće – odakle taj čovek tu i po čijoj želji, jer ne deluje da je Vučić samoinicijativno želeo da ga gleda toliko često.
Monotoni Toma trenutno je uvlakača bez premca na javnoj sceni. Lazar Ristovski, nekada omiljeni čika Crni, gleda i ne veruje. Đurić odmara i sa daljine posmatra kako ga konkurencija istiskuje iz trke, Stefanović je pod suspenzijom, a Vulin i Sarapa menjaju strategiju pod pritiskom bogatog naslednika.
Aleksandre, predsedniče Srbije, evo zahvalni smo vam. Na svemu, zaista. Pokazali ste nam koliko smo nisko pali kao društvo. Više puta ste nam to dokazali. Dokazali ste kakve vrednosti prolaze u našoj zajednici, kako se napreduje i dolazi do odgovornih funkcija.
Pokazali ste koliko nam je otanjio obraz i ojačao đon kojim gazimo sve postulate dobrog vaspitanja koje smo poneli pre svega od kuće, ako smo ih ikada kolektivno imali.
Hvala vam što ste nas mentalno vratili četiri veka unazad, što ste pokazali sve slabosti demokratskog poretka, što ste nam spakovali kofere i što radimo za minimalac.
Hvala za Beograd na vodi, za koji će mi pojma nemam. Hvala za auto-puteve koje našim parama gradite iz sopstvenog džepa. Hvala što je u tabloidima osuđeni Đilas lopovčina na slobodi, što niko nije kriv dok mu vi ne presudite, što imate srce veliko poput zanoktice.
Hvala za sve ono za šta se u ovom trenutku nisam setio da zahvalim, a imalo bi na čemu.
Može li sad neko ambasadorsko mesto za kaznu?
Dodaj komentar