Teodora ima 10 godina i najviše od svega želi i voli društvo vršnjaka. Ipak, mala Teodora je malo drugačija. Ona ima Daunov sindrom. Iako je deca uz koju je odrasla lepo prihvataju, sa drugom decom druženje ne ide baš tako lagano.
Iako Teodora ne razume zadirkivanje i ne dotiču je ružne reči koje joj izgovaraju, te reči bole.
Verovatno jedna od najvećih boli za roditelje dece sa smetnjama u razvoju je kada gledaju kako njihovog mališana drugari odbacuju zato što je različit. Upravo to je doživela Marija Marjanović, majka preslatke Teodore (10), umiljate devojčice koja ima Daunov sindrom i koja više od svega želi da se druži sa drugom decom.
Tako je bilo i tog dana, kada je Teodoru mama izvela na dobro poznato igralište ispred njihove zgrade. I ranije se dešavalo, kaže Marija, da deca ismevaju Teodoru i beže od nje, ali nikada na ovako grub i surov način.
– Teodora se sakrila u kućicu, a 5-6 dece je na kućici u začikavaju je. Ona misli da se igraju, a oni svašta pričaju, da je čudovište, “gledaj je, gledaj je kako obrće oči, hajde da je zadirkujemo”. Ja ne reagujem, na metar sam od njih. Pustim da vidim dokle će. A oni počnu da se dogovaraju kako će, sledeći put kad izađe napolje, da je sačekaju ispred ulaza i da je prebiju. E, tu sam odreagovala – priča Teodorina mama Marija.
Deca, kaže, nisu ni primetila da je Marija sve vreme bila tu i kad su videla da im prilazi, odmah su se razbežala. Teodora, kao i svako dete sa Daunovim sindromom, nije shvatila da se desilo bilo šta loše, već se drugarima sve vreme smejala i radovala. Mariji je to slomilo srce.
– Njena neiskvarena duša ne može da shvati takvo ponašanje. Ona je mislila da je to nešto smešno, bilo joj je bitno samo da je s drugom decom, pa je na te uvrede još više poblesavila i smejala se. Htela sam da objasnim toj deci da to što je neko drugačiji, ne znači da je loš. Kakvi će oni ljudi sutra postati s ovakvim razmišljanjem – pita se Marija.
Kako piše Telegraf, to su bila deca uzrasta 7-8 godina.
– Da su Teodorini vršnjaci, ne bi bilo problema. Oni je znaju, išli su s njom u vrtić i odmalena su naučeni da prihvate i dete koje je drugačije. To nam govori da je problem u sistemu. U sistemu koji ne neguje različitosti i koji ne omogućava da se deca sa smetnjama u razvoju istinski uključe u društvo, ovakvi incidenti često će se dešavati, a naša deca će rasti u loše ljude – upozorava ova mama.
Teodorina mama šalje i jednu važnu poruku. “Ako se smeješ detetu koje je drugačije, ono će se smejati sa tobom, jer njegova nevinost pobeđuje tvoje neznanje.”
Samohrani otac usvojio teško bolesno dete i načinio ga olimpijskim šampionom
Dodaj komentar