Barbika sa Daunovim sindromom je poslednja lutka koju je proizvela kompanija Matel u pokušaju da njihove igračke učine raznolikijim.
Ova firma se prethodno suočila i sa kritikama ljudi koji su smatrali da uobičajena Barbika ne liči na prave žene.
Tokom prethodnih nekoliko godina, američka kompanija je pravila lutke sa slušnim aparatima, prostetičkim udovima i invalidskim kolicima.
Cilj im je da se „sva deca prepoznaju u barbikama”, ali i da se „igraju sa lutkama koje ne liče na njih same”, kažu iz Matela.
Prva Barbika našla se u prodaji 1959. godine i imala je tuge noge, uzak struk i velike, plave lokne.
Stručnjaci sa Univerziteta Južne Australije ustanovili su da postoji verovatnoća da tek jedna od 100.000 žena ima telo poput Barbike.
Aktivisti su zahtevali da ova lutka više liči na pravi izgled tela, dok su neki od ljudi sa invaliditetom smatrali da se ne mogu poistovetiti sa barbikom.
Matel je 2016. godine proizveo Barbiku sa oblinama, visoku i nisku Barbiku, kao i lutke sa različitim bojama kože po uzoru na pripadnice raznih etničkih grupa.
Lisa Meknajt, šef globalnog odseka za barbike i lutke u Matelu, rekla je da se nada da će nova lutka „učiti razumevanju, graditi veći nivo empatije i dovesti do većeg stepena prihvatanja u svetu”.
Iz kompanije su objavili da su blisko sarađivali sa američkim Nacionalnim društvom ljudi sa Daunovim sindromom (NDSS) kako bi barbika verno oslikala ličnost sa ovom bolešću.
Lutka je manja, ima duži trup, lice joj je oblije, ima manje uši, ravniji prostor između očiju i oči oblika badema, što mogu biti karakteristike žena sa ovim genetskim poremećajem.
Haljina sa širokim rukavima je plave i žute boje, koje su povezane sa svešću o Daunovom sindromu.
Lutka nosi i roze ogrlicu sa tri strelice usmerene ka gore, koje predstavljaju tri kopije 21. hromozoma, čiji je poremećaj uzročnih Daunovog sindroma.
Oko članka ima steznik koji se slaže sa ostalim delovima odeće, pošto neka deca sa Daunovim sindromom koriste ova pomagala kao podršku zglobovima i stopalima.
Kendi Pikard, predsednica NDSS-a, izjavila je da joj je bila čast da učestvuje u projektu.
– Ovo znači tako mnogo za našu zajednicu, a naši članovi će prvi put moći da se igraju sa Barbikom koja liči na njih.
– Nikad ne bi trebalo potceniti moć predstavljanja. Ovo je veliki korak ka inkluziji i momenat koji proslavljamo, ocenila je.
Britanska manekenka Eli Goldštajn, koja se zalaže za inkluziju, vidljivost i razumevanje ljudi sa Daunovim sindromom, kaže da su je „osećanja preplavila” kada je videla lutku.
– Diverzitet je važan jer ljudi moraju da viđaju više ljudi poput mene u svetu i ne treba da budemo skriveni, dodala je.
Eli je predstavljena kao jedna od pet zvezda sa naslovnice britanskog Voga, za šta je rekla da je bio njen „san”.
I drugi proizvođači igračaka doneli su slične odluke kako bi učinili njihove modele inkluzivnijim.
Kompanija Lego je 2016. godine napravila prvu malu figuru osobe sa invaliditetom – ona je mlada, nosi kapu i vozi se u kolicima – a do toga je došlo posle kampanje aktivističke britanske grupe #ToyLikeMe.
Ova grupa kritikovala je dansku firmu da je „išla niz dlaku stereotipima o invaliditetu” pošto su dotad figurice u kolicima bili samo stariji muškarci.
Kampanja koju je grupa pokrenula imala je za cilj da se napravi više takvih igračaka koje će predstavljati 770.000 dece sa invaliditetom u Velikoj Britaniji.
Izvor: BBC na srpskom
Revolucija magazina “Vog”, umesto estetike na naslovnicama važne životne priče
Dodaj komentar