I tako vratili su nam fijaker u centar grada posle 50 godina, a Novosađanima je izgleda toliko nedostajao da su odlučili da fijaker ostane tokom cele godine. Postoje još neke stvari koje će nam nedostajati i bez kojih Novi Sad više nikada neće biti isti.
Nažalost, ovaj tekst će biti dopunjavan kako vreme bude odmicalo, a jedna po jedna uspomene na stari Novi Sad budu nestajale. Iz vlasti poručuju da će rušiti Spens. Iz istih pobuda (mafijaško-građevinskih) stradala je Jermenska crkva, trščare i još ponešto. I dok vi čitate ovaj tekst, biće iščupano barem jedno stablo. Dakle, evo našeg spiska, a vi slobodno dopunite u komentarima.
Isa i Bisa
Labudovi Isa i Bisa su bili zaštitni znak Dunavskog parka i njegovi najpopularniji žitelji među životinjama. Ovaj par labudova je predstavljao poseban ukras jezera u najpoznatijem gradskom parku. Upravo taj par labudova, koje Novosađani znaju kao Isu i Bisu, boravio je u jezercetu Dunavskog parka poslednjih 15 godina. Iako je u Dunavskom parku atrakcija Ledena šuma Novosađani nikada neće zaboraviti ovaj par, jer Novi Sad bez njih nikada više neće biti isti.
Velika pečurka
Najpoznatija pumpa u Novom Sadu u Ulici Maksima Gorkog bb je bila poznata kao „Velika pečurka“. Projektovao ju je arhitekta Mirko Stojnić. Najpoznatija benzinsku pumpu u Novom Sadu bila je u oblike velike pečurke po kojoj je i poznata većini Novosađana. Pečurka imala je prečnik nadstrešnice 25 metara, a čitava nadstrešnica je bila na samo jednom stubu.
Teniski tereni kod Spensa
Parcela pored Sportskog centra Spens na uglu Bulevara oslobođenja i Bulevara cara Lazara više neće izgledati isto. Umesto ragbi, teniskih, pomoćnih atletskih i terena za discipline bacanje koplja, kladiva i kugle, kao i parkinga sportskog centra Spens nikao je nov tržni centar – Promenada, koja je počela da se ruši na dan otvaranja
Transplant
Kada je 1999. godine Internacionalna umetnička organizacija TECHNOKRATIA posle napornog i uspesnog rada na promociji i kreiranju domaće TECHNO i klubske scene odlučila da u saradnji sa najvećim domacim klubom PARADISO (SPENS, Novi Sad) pokrene serijal događaja TRANSPLANT osnovna ideja projekta je bila da se promovišu najbolji domaći Trance DJ-i, VJ-i i Live act-ovi i da se decentralizuju veliki kulturni dogadjaji izmestanjem iz prestonice.
Radnički univerzitet
Otkako je izgorela u požaru 2000. godine zgrada „Radničkog univerziteta“ zvrji prazna u centru grada. Iako je više puta bila najavljivana, rekonstrukcija nikada nije počela. Danas je ta zgrada najprepoznatljivija po ogromnom posteru sa likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Podsetimo, u požaru koji je izbio 6. aprila 2000. godine, poginula je radnica TV “Duga” Milica Prostran, dok je povređeno šest osoba. Požar je izbio u prostorijama TV “Duga” na XII spratu zbog kvara na elektroinstalacijama.
Nork i Bazar
Tržni centar Nork i Bazar nekada su drugačije izgledali.
Sendviči iz „Zagreba“
Čuveni sendviči iz kafea „Zagreb“, današnja „Atina“, dugo su bili jedna od omiljenih poslastica Novosađana. Njihov recept je dugo godina bio tajna, a u poslednje vreme se na internetu pojavilo nekoliko recepata koji navodno orgovaraju receptu garniranih sendviča iz „Zagreba“. Danas postoji pregršt dobrih sendvića u Novom Sadu. Ipak, nijedni nisu dostigli slavu tadašnjih. Ljudi danas jedu na ulici ili u novosadskim restoranima.
Džafer na Limanu
Kultna limanska trafika u Fruškogorskoj na Limanu 1 ispred koje su se okupljale mnoge novosadske ekipe.
Tunel jeftinoće
Tunel jeftinoće nalazio se na ćošku Bulevara oslobođenja i Bulevara kralja Petra Prvog i važio je za jedno od najpoznatijih mesta za sastanke u Novom Sadu.
Piroš čizma
Legendarni restoran „Piroš čizma“ nalazio se u ulici Lasla Gala na Grbavici. Specifičnost ulice bili su i polutajni bordeli, a tada je ova ulica bila među retkim sa kaldrmom, a do pre nekoliko godina raskrsnica Lasla Gala, Gogoljeve i Vere Pavlović, kojom su od prvog dana prolazili tramvaji, bila je popločana žutim klinkerom. Države su se menjale, ali je Ulica Lasla Gala uvek bila prometna, a „Piroš Čizma” je postala nadaleko čuvena.
Kokra
Robna kuća na Banatiću. Poznata po interesatnoj ekipi koja se skupljala ispred nje, predvođena čuvenim novosadskim šibicarom Ćopicom o kojem i danas kruže gradske priče.
Čedo Maraš na golu
Legendarni golman Vojvodine. Dres novosadske Vojvodine nosio je od 1987. do 1990. Bio je deo čuvene generacije koja je osvojila titulu u sezoni 1988–89.
Novosađani
Pored svih dobro poznatih lokacija i dešavanja nedostaju i ljudi kakvi smo nekada bili. Nedostaju oni stari Novosađni, nasmejani i otvorenog srca, kao i svi oni sada raštrkani po celom svetu.
Ima još mnogo stvari koje će nam nedostajati i zbog kojih ovaj grad više nikada neće izgledati isto. One će ostati u našim sećanjima. Ukoliko smatrati da treba da dodamo još nešto ovde napišite nam u komentaru.
Remedov mural
Najlakše je rušiti,mesto da osmisle neke interesantnije sadržaje u starim objektima i neke interesantne i potrebniji namene,ova mafijaška vlast hara i rusi po gradu sve sto stigne.Oni su osakaceni u mozgu nemaju ni malo maste i sve gledaju kroz svoj džep!