Srpski docent među 30 najvećih plagijatora na svetu, Univerzitet ćuti

Čak 25 radova je povučeno docentu doktoru Daliboru Petkoviću sa niškog Univerziteta, pod sumnjom da su plagijati.

Ovo je objavljeno na čuvenom blogu Retraction Watch, a Petković se našao i na neslavnoj listi od 30 najvećih svetskih plagijatora.

On na pitanja novinara nije odgovorio, a nije ni niški Univerzitet koji i dalje na svom sajtu ima objavljene radove ovog docenta.

Baza Univerziteta pokazuje da je Petković napisao, objavio i Univerzitetu dostavio više od 120 radova i jedan udžbenik, a bio je koautor i učestvovao u pisanju nekoliko monografija.

Zaključuje se da je reč o vrlo produktivnom mladom naučniku koji je rođen u Leskovcu 1984, a diplomu sa osnovnih studija stekao je na Mašinskom fakultetu 2008. godine na smeru Mehatronika i upravljanje.

Prosečna ocena mu je bila, kako stoji u zvaničnoj biografiji, 9,14.

1. jula 2016. godine izabran je u zvanje docenta na Univerzitetu u Nišu, a od septembra iste godine radi na Pedagoškom fakultetu u Vranju, gde i danas predaje.

Kada se pogleda spisak radova, najviše ih je napisano u periodu od 2012. do kraja 2015. godine. Tada je, što samostalno, što sa grupom autora, više od 100 prijavljenih radova.

To znači da je Petković godišnje imao oko 25 naučnih radova, a oni su objavljivani, kako piše, u časopisima sa IMPACT faktorom.

Poslednje radove dostupne na sajtu Univerziteta objavio je u godini kada je postao docent, 2016.

Kako piše časopis Nova galaksija pozivajući se na bazu sajta Retraction Watch, koji se već više od decenije bavi kontrolom naučnih radova, Petkoviću je povučeno, za sada, 25 radova.

Pojedini koji su povučeni zbog sumnje da su plagijati su i iz 2017, a uglavnom su rađeni sa grupom stranih autora iz drugih zemalja kao što su Malezija, Iran, Indija, SAD ili Kuvajt.

Jedan od čestih Petkovićevih saradnika i koautra Šahabodin Šamširband sa Univerziteta u Maleziji je na visokom 13. mestu najvećih svetskih plagijatora sa takođe, pozamašnim brojem povučenih radova.

Muk u akademskoj zajednici

Da li je, zašto i kako plagirao radove i kakvu poruku šalje studentima kojima predaje, novinarima Južnih vesti docent Petković nije odgovorio u pitanjima koja su mu poslata mejlom. U telefonskom razgovoru je rekao da je zauzet.

Petković: Imam neke obaveze. Radim nešto.

Novinar: Kada da Vas pozovem, kada ste slobodni?

Petković: Pa ne znam. Kasnije…

Novinar: Za sat vremena, je l’ to u redu?

Petković. Pa u redu.

Više se nije javljao na telefon, niti je odgovorio na SMS koji mu je poslat.

Nemi su ostali i na Univerzitetu koji Petković reprezentuje u svojim radovima, na kojem je došao do zvanja docenta i koji i dalje ima i neke od povučenih radova u svojoj bazi.

Na pitanja poslata mejlom nisu odgovorili više od nedelju dana, a rektor Dragan Antić je u telefonskom razgovoru rekao da trenutno ima sednicu i prekinuo razgovor.

Kasnije nije odgovarao na SMS koji mu je poslat, a iz službe Univerziteta nisu mogli da kažu da li će i kada odgovoriti na poslata pitanja.

Specijalizovani naučni časopis Nova galaksija piše da se tako ne radi na drugim univerzitetima kada se otkrije plagiranje.

Autore-plagijatore su univerziteti i instituti na kojima su radili, čak i ako su bili među svetskim predvodnicima u svojim oblastima, strogo kaznili. Srbije, dakle, ima na ovom neslavnom spisku, i to sa istraživačem koji je u plagiranju isprednjačio u odnosu na ostale u istočnoj Evropi.

Nije nam poznato da su Univerzitet u Nišu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja do sada išta preduzeli. Sam slučaj nije nepoznat ovdašnjoj akademskoj zajednici, jer se može pronaći i na sajtu Kobsona – piše Nova galaksija.

Podsetimo, ovo svakako nije prvi i jedini slučaj plagiranja naučnih radova u Srbiji. To su činili mnogo poznatiji i oni koji se nalaze na važnim i odgovornim pozicijama u državi.

Najpoznatiji slučaj je plagiranje doktorata aktuelnog ministra finansija Siniše Malog na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

A istraživanja su pokazala da su svoje doktorate u celosti ili delimično plagirali i guverneka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, kao i ministar odbrane Nebojša Stefanović.

Posledice koje su pretrpeli za ovo lažiranje znanja i zvanja javnosti nisu poznate, ali su za poslednjih troje, s obzirom na to da su diplome stekli na privatnim fakultetima, njihove visokošloske ustanove tvrdile da oni nisu plagirali svoje radove.

Pravni fakultet u Novom Sadu i dalje ćuti o navodima da je Martinović plagirao 6 radova