Magazin

Otac atomske bombe skončao na strašan način i nikada sebi nije oprostio jedno: “Postao sam smrt!”

openhajmer

Film Openhajmer apsolutni je pobednik 96. dodele filmskih nagrada Oskar, sa ukupno sedam osvojenih nagrada.

Od 13 nominacija za Oskara, film o „ocu atomske bombe” osvojio je sedam, između ostalih za najbolji film, režiju – Kristofer Nolan, za najbolju glavnu mušku ulogu – Kilijan Marfi i najbolju mušku sporednu ulogu – Robert Dauni Džunior.

To je biografski film o glavnom čoveku nekadašnje “Operacije Menhetn”.

Američki fizičar Robert Openhajmer imao je jednu tešku misao koja ga je proganjala do smrti. Naime, on je imao strah da će zbog izuma njegove ruke ostasti ukaljane krvlju.

“Postao sam Smrt. Uništivač svetova”, tako je Robert Openhajmer citirao hinduistički rukopis Bhavagad gita nakon što je svedočio prvoj nuklearnoj eksploziji.

Robert Openhajmer rodio se 22. aprila 1904. u Njujorku. Poticao je iz porodice jevrejskih doseljenika iz Nemačke. Njegova majka Ela, rođena Friedman, bila je slikarka, a otac Džulijus Openhajmer bio je uspešan uvoznik tekstila.

Stariji Openhajmer bio je samo tinejdžer kada se doselio u SAD s malo imovine, bez novca, diplome i znanja engleskog jezika. Po dolasku u Sjedinjene Države Openhajmera zapošljava fabrika tekstila, a on će kroz idućih deset godina svojim upornim radom napredovati do pozicije izvršnog direktora i steći bogatstvo.

Viši životni standard porodica je okrunila preseljenjem na Menhetn gde su imali kolekciju slika koja je uključivala Pikasa, Vijara te nekoliko Van Gogovih originala. Robert i njegov brat Frenk od malih su nogu pokazivali interesovanje za nauku, da bi na kraju obojic apostali ugledni fizičari.

Društvo etičke kulture

Robert Openhajmer u dobi od sedam godina počinje pohađati školu Društva etičke kulture. Tu je organizaciju osnovao Feliks Adler, a ona se bavila promicanjem obuke temeljene na pokretu kulture etike, čiji je moto bio »Delo pre verovanja.« Član toga društva, i to služeći u njegovom upravom odboru, bio je i Openhajmerov otac.

Robert je tokom osnovnog obrazovanja bio svestran učenik. Dobro se služio engleskim i francuskim jezikom, zanimala ga je mineralogija, a na samom kraju školovanja i hemija; treći i četvrti razred završio je u jednoj godini, a pola osmog je preskočio.

Viša školovanja nastavlja na Univerzitetu Harvard nameravajući da postane hemičar, ali ubrzo se prebacuje na fiziku. Na univerzitetu u nemačkom Getingenu doktorirao je s 22 godine te objavio razne radove o novorazvijenoj kvantnoj teoriji. Po stečenoj tituli doktora vraća se na Harvard da studira matematičku fiziku i da bude član Nacionalnog istraživačkog veća.

Nakon bavljenja istraživačkim radom na drugim institucijama, Robert se pridružuje sektoru za fiziku na kalifornijskom univerzitetu Berkli, gde je postao redovni profesor, a istovremeno nastavlja saradnju s Kalifornijskim tehnološkim institutom. Punih trinaest godina Openhajmer nastavlja da radi na te dve kalifornijske institucije.

Kroz svoj istraživački i akademski rad, Openhajmer je dao značajan doprinos teoretskoj fizici pa čak do nivoa da se smatra osnivačem američke škole teorijske fizike. Tvorac je važnih naučnih dostignuća u kvantnoj, nuklearnoj fizici, astrofizici i kvantnoj teoriji polja.

Fizika ga pamti po Born-Openhajmerovoj aproksimaciji za molekularne funkcije, radu na teoriji elektrona i pozitrona, Openhajmer -Filipsov proces nuklearne fuzije, radovima koji su doveli do opisivanja kvantnog tuneliranja, a tridesetih godina dvadesetog veka napisao je prve radove koji sugerišu postojanje crnih rupa.

Nuklearno oružje

Ono po čemu će istorija najviše pamtiti doktora Openhajmera jest razvoj nuklearne bombe. U jeku Drugog svetskog rata, Openhajmer je 1942. angažovan da radi na Projektu Menhetn. Tajni projekt američke vlade bio je usmeren na izradu atomske bombe. Projekt je započeo 1941. nakon nacističkog programa nuklearnog oružja. Laboratorija u Los Alamosu, u Meksiku, okupila je najbolje fizičare i inženjere, a direktorom Laboratorija 1943. imenovan je upravo Openhajmer.

Njegova umešnost u nauku kojom se čitavog života bavio, iznedrio je tri atomske bombe naziva The Gadget (Stvarčica), Fat Man (Debeljko) i Little Boy (Dečak). Zločini koji su usledili bacanjem atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki 1945. i odneli više od 400.000 života, ostaju jedina upotreba nuklearnog oružja u oružanom sukobu i pojedinost Openhajmerovog rada koje se on sam do kraja života gnušao.

Atomskim bombama bačenim na japanske gradove prethodio je niz pokušaja u i u blizini laboratorija u Los Alamosu. Zajednički rad naučnika rezultirao je prvom nuklearnom eksplozijom u svetu, onom testnom u blizini Alamogrda u Meksiku.

– Znali smo da svet više neće biti isti. Malo se ljudi smejalo, malo ljudi plakalo. Većina ljudi je ćutala. Setio sam se dela iz hinduističkih spisa »Bhagavad Gite« u kojima Višu pokušava uveriti Princa da treba izvršiti svoju dužnost i, kako bi ga impresionirao, preuzima njegov višeruki oblik i kaže: “Sada sam postao Smrt, razarač svetova.” Pretpostavljam da smo svi to mislili, na ovaj ili onaj način – rekao je Openhajmer.

Nakon stvaranja bombe, u naučniku se probudio osećaj žaljenja zbog oružja koje je napravio. Videvši kako je bomba razorila Nagasaki, Openhajmer i još nekolicina njegovih kolega bili su zabrinuti onime što je bomba uzrokovala te su smatrali da bombardovanje japanskog grada nije bilo nužno. To ga je nagnalo da ministru rata uputi pismo u kojemu je izrazio svoju želju da se nuklearno oružje u potpunosti zabrani, a potom je u oktobru imao sastanak s predsednikom Trumanom gde je pričao o postavljanju međunarodne kontrole za nuklearno oružje.

Sastanak s Trumanom doživeo je svoj zaokret kada je Robert Openhajmer rekao da oseća odgovornost za američki vojni čin bacanja bombe na japanske gradove jer je osećao krv poginulih na svojim rukama. Trumana su Openhajmerove reči naljutile, nakon čega ga je udaljio iz kancelarije.

Openhajmer je potom napustio Los Alamos kako bi se vratio na fakultet, ali ubrzo je izgubio volju i za predavanjem. Godine 1947. prihvata ponudu i preuzima ulogu direktora Instituta za napredne studije u Prinstonu. Povratak na istočnu obalu značio je napuštanje njegove dotadašnje partnerke Rut Tolman s kojom je započeo vezu po odlasku iz Los Alamosa.

Funkcija direktora Openhajmeru je, osim plate od 20 hiljada dolara godišnje, donela i smeštaj u dvorcu iz 17. veka uz prostrano imanje. Naučnik je u svome novom domu nastavio kolekcionarsko nasleđe svojih roditelja. Uz evropski nameštaj, u Openhajmerovim odajama našli su se francuska postimpresionistička i fovistička dela, a njegova zbirka umetničkih velikih slikara.

U novom domu Openhajmer oko sebe okuplja naučnike, moćnike i najuglednije ljude tog doba.

Pod Openhajmerovim vođstvom, naučnici su se uhvatili ukoštac s najvećim problemom predratnih godina – beskonačnim i divergentnim izrazima u kvantnoj elektrodinamici elementarnih čestica.

Sam Robert Openhajmer je dugo bio pod budnim okom agenata FBI-ja. Američka služba pratila je naučnika još od pre početka rada, kada je Openhajmer pokazivao simpatije prema komunistima i bio blizak s članovima Komunističke partije. Agenti su prisluškivanjem Openhjmerovog doma, kancelarije i telefona posumnjali da je naučnik bio član partije.

Openhajmerova nezdrava navika bilo je prekomerno uživanje u cigaretama. Zbog toga mu je 1965. dijagnostikovan rak grla te se morao podvrgnuti operaciji, zračenjima i hemoterapiji. Dve godine borbe s karcinomom oslabile su naučnika koji je 1967. podlegao bolesti, a preminuo je uz misao da će atomska bomba, čiji je bio tvorac, uništiti svet.

Izvor: Novi list

Čitajte Luftiku na Google vestima

Redakcija Luftika.rs

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link