Lifestyle Magazin

Rita je u 77. godini dobila Nobela i imala kul stav o životu: 4 navike su je spasile demencije

rita levi
Foto: ALBERTO PIZZOLI / AFP / Profimedia

Rita Levi Montalkini je italijanska naučnica koja je dobila Nobelovu nagradu za oblast fiziologije ili medicine 1986. godine. Živela je 103 godine, a mozak je održavala na ovaj način

Rita Levi je živela 103 godine i tokom svog dugogodišnjeg i plodnog života, uspela je da dobije Nobelovu nagradu za svoj naučni rad.

Znala je da na stvari sagleda iz drugog ugla, ali bila je zahvalna i neprijatnim životnim situacijama koje su od nje napravile ličnost.

– Najvažniji deo tela je mozak. Od njega zavisi koliko će čovek živeti i kako će raspolagati svojim životnim resursima – umela je da kaže Rita Levi.

Rođena je 1909. godine u porodici inženjera-umetnika. Rita je odrastala u vremenu u kojem je žena imala samo jednu sudbinu – da rađa i podiže decu. Karijera nije dolazila u obzir.

Ali Rita je izabrala drugi put. Upusije medicinsku školu na Univerzitetu u Torinu, a nakon diplomiranja odlučuje se ipak za nauku, umesto medicine. Postaje asistent profesora Đuzepea Livija.

Zbog diskriminacije Jevreja, Rita odlazi u Brisel da nastavi svoj rad i razvoj. Kad je imala 45 godina, vratila se kući u Nemačku gde je objavila i prve radove.

Primećuje je emriolog Viktor Hamburger i poziva je u Sent Luis. Rita pristaje i tu provodi narednih 30 godina svog života. Njeno glavno otkriće je bilo „faktor rasta nerava“ i zbog toga je dobila Nobelovu nagradu.

Tokom inervjua povodom Nobelove nagrade, novinari su upitali Ritu o njenim životnim navikama. Naučnica je priznala da spava samo 6 sati dnevno, jede jednom dnevno i mnogo čita.

Rita je smatrala da je prejedanje veliki stres za telo. Ne samo da osoba troši dodatne kalorije, već je potrebna i velika količina energije da bi se te kalorije svarile.

Navike Rite Levi za smanjenje rizika od demencije:

„Pre svega, nemojte se plašiti poteškoća. Prihvatite ih“

1. Čitajte tešku literaturu.

2. Rešavajte ukršene reči i logičke zadatke.

3. Pokušajte da zapamtite što više stvari. Čitajte cele stranice knjiga, a potom ih zatvorite i probajte da se prisetite koju boju kose je imao dečak iz knjige, koje boje su bile njegove čizme itd.

4. Učite strane jezike – što više to bolje. Nije neophodno da tečno govorite strane jezike, samo dozvolite mozgu da se „rastegne“, jer tako stvara neuronske veze. Rita je tvrdila da je dovoljno 20 minuta dnevno učiti strani jezik.

Najstarija žena na svetu sa 122 godine jela je čokoladu, pila vino i dala genijalan savet za život

Luftika ##

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

34 Shares
Share via
Copy link