Demencija, koja je takođe u narodu poznata kao senilnost, obuhvata širok dijapazon moždanih oboljenja, najčešće u poznijem životnom dobu, od kojih su najpoznatije Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Problemi sa očima mogu biti jedan od najranijih znakova kognitivnog pada, a nova studija pokazuje da gubitak vizuelne osetljivosti može predvideti demenciju 12 godina pre nego što se dijagnostikuje.
Istraživanje se zasnivalo na 8.623 zdravih ljudi u Norfolku u Engleskoj, koji su praćeni dugi niz godina.
Do kraja studije, 537 učesnika je razvilo demenciju, tako da je moglo da se vidi koji su faktori mogli da prethode ovoj dijagnozi, piše Science Alert, a prenosi Nova.
Test vizuelne osetljivosti kao pokazatelj
Na početku studije, učesnici su radili test vizuelne osetljivosti – trebalo je da pritisnu dugme čim bi videli trougao koji se formira u polju pokretnih tačaka.
Ljudi koji su kasnije razvili demenciju su mnogo sporije videli ovaj trougao na ekranu.
Vizuelni problemi mogu biti rani pokazatelj kognitivnog pada, jer toksični amiloidni plakovi povezani sa Alchajmerovom bolešću mogu prvo da utiču na oblasti mozga povezane sa vidom, dok se delovi mozga povezani sa pamćenjem oštećuju kako bolest napreduje.
Dakle, testovi vida mogu otkriti problem pre testova pamćenja.
Rani znakovi Alchajmerove bolesti
Postoji nekoliko drugih aspekata vizuelne obrade na koje utiče Alchajmerova bolest, kao što je sposobnost da se vide obrisi objekata (osetljivost na kontrast) i da se razlikuju određene boje (sposobnost da se vidi plavo-zeleni spektar) , što može uticati na živote ljudi, a da oni toga nisu odmah svesni.
Još jedan rani znak Alchajmerove bolesti je problem „inhibitorske kontrole“ pokreta očiju, gde se čini da stimulansi koji ometaju lakše zadržavaju pažnju.
Naime, ljudi sa Alchajmerom imaju problem sa ignorisanjem ometajućih stimulansa, koji se mogu pojaviti kao problemi sa kontrolom pokreta očiju.
Neefikasno “skeniranje” obrisa lica novih ljudi
Takođe, neki dokazi sugerišu da ljudi sa demencijom imaju tendenciju da neefikasno obrađuju lica novih ljudi.
Drugim rečima, oni ne prate uobičajeni obrazac skeniranja lica osobe sa kojom razgovaraju.
Kod zdravih ljudi, to „skeniranje“ ide od očiju preko nosa do usta. Ovo radimo da bismo „utisnuli“ lice i zapamtili ga za kasnije.
Ljudi ponekad mogu osetiti kada osoba sa kojom razgovaraju to ne radi. U stvari, neki lekari koji rade sa osobama sa demencijom prepoznaće da neko ima demenciju čim ga sretnu.
Ljudi sa demencijom ponekad mogu izgledati izgubljeno, jer ne pomeraju oči da bi skenirali okolinu, uključujući i lica ljudi koje su upravo sreli.
Iz toga bi sledilo da ćete kasnije biti manje sposobni da prepoznate ljude jer niste utisnuli njihove karakteristike.
Dakle, ovaj rani problem u neprepoznavanju ljudi koje ste upravo upoznali mogao bi biti povezan sa neefikasnim pokretom očiju za nova lica, a ne sa čistim poremećajem pamćenja.
Izvor: Nova
Naučnici otkrili da običan herpes može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih stanja
Dodaj komentar