„Srbin viljuškom boc, a Švaba rukama…“ čuvena je replika iz filma „Lepa sela lepo gore“ Srđana Dragojevića koju izgovara Milorad Mandić Manda, a ona se od tada koristi za iskazivanje nacionalnog ponosa kod Srba. Istorijske činjenice ipak govore malo drugačije, te se viljuška zapravo nije koristila prvo na ovim prostorima.
Najstarija viljuška je pronađena na području današnje Turske i potiče iz 4. veka pre nove ere. Najverovatnije da se tada nisu koristile prilikom jela već kao alat.
U širu upotrebu viljuške ulaze u 11. veku u Italiji, iako je to naišlo na otpor Crkve, koja je smatrala korišćenje pribora za jelo uvredljivim za Boga.
Crkva je tvrdila da je Bog stvorio ljude sa prstima kako bi mogli da jedu božju hranu. Broj prstiju koji se koriste za jelo razlikovao je gornju klasu od niže klase.
Tri prsta su se smatrala dobrim manirima. Ali ništa od tih priča nije zaustavilo proizvodnju skupih viljušaka od zlata za bogate porodice, piše DDL.
Ovo nije jedini kuriozitet, jer čovečanstvo je živelo i mnogo pre tehnološkog napretka.
U Velikoj Britaniji, do sedamdesetih godina prošlog veka postojali su ljudi koji su obavljali posao “budilnika”. Oni su bili opremljeni dugačkim štapovima za pecanje ili mekanim čekićima kojim su tapkali po prozorima kako bi proboudili uspavane ukućane.
Koristili su i sušeni grašak, koji su ispaljivali na prozor spavača. Jedini problem je bio to što su bukom budili i one koji nisu naručili i platili buđenje.
Religija je i dalje veoma bitan deo civilizacije, a njen uticaj bio je mnogostruko veći u prethodnim vekovima. Odluke verskih poglavara smatrane su božjim iako su često bile u suprotnosti sa zdravim razumom.
Papa Grgur je u 13. veku objavio rat mačkama jer je verovao da mačke u sebi nose duh satane. Tada su Katolička crkva i svi njeni sledbenici pokrenuli istrebljenje mačaka.
Neki istoričari veruju da je ovaj masakr doprineo razmnožavanju glodara koji su prenosili zarazne bolesti. Od tada potiče i sujeverje da crne mačke simbolizuju lošu sreću.
Nakon smrti prvog predsednika Izraela 1952. godine, ovu funkciju je Albertu Ajnštajnu ponudio premijer David Ben Gurion. Uslov je bio da se naučnik preseli u Izrael i prihvati državljanstvo, uz saglasnost da nastavi da se bavi naučnim radom.
Ajnštajn je odgovorio da zbog svog neiskustva u radu sa ljudima nije kvalifikovan da obavlja tako visoku funkciju.
Njegova odluka u današnjim uslovima teško je razumljiva, jer se u moderno doba obavljanjem važnih funkcija uglavnom bave potpuno nekvalifikovani ljudi kojima rad sa ljudima i njihovo dobro nije među prioritetima.
Najveće Instagram zablude raspršene jednim šamarom stvarnog života
Dodaj komentar