Sonja Pajić ima 32 godine, a posla u Srbiji za nju nema. Vukovac u osnovnoj školi i gimnaziji, sa 23 godine diplomirala španski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, s prosečnom ocenom 9,43. Objavljivala je naučne radove, usavršavala se u Americi i Rusiji, radila na fakultetu u Španiji. Doktorirala je i postala majka. Međutim, ona ne može da nađe posao u Srbiji, jer je, kako kažu, prekvalifikovana, javlja B92.
Konkursi pro forme
Kao stipendistkinja Fonda za mlade talente Srbije i stipendistkinja Ministarstva prosvete i sporta, želela je da odmah po završetku osnovnih studija krene da radi.
„Pošto je država uložila u mene, želela sam ovde da ostanem i odmah počnem da radim“, kaže Sonja Pajić.
Otišla je najpre u osnovnu školu, gde joj je, kako navodi, direktorka rekla da „njima ne treba doktorant i neko ko će da se usavršava, već neko ko će da radi u školi“.
„U stvari, priča iza te priče je bila da su oni već imali nekoga. Danas u Srbiji u većini slučajeva kada tražite posao, konkurs je samo pro forme. Obično je neko već tu. Oni koji žele da rade su već diskvalifikovani jer se prvo traži osoba, a onda se raspiše konkurs“, ističe ona i dodaje da je u drugoj školi u koju je otišla dobila isti odgovor.
Iz Španije se vratila u Srbiju
Nakon toga dobija posao u Grenadi u Španiji. Tamo je bila godinu dana. Mogla je da ostane, ali, kaže, želela je da se vrati u Srbiju.
„Imala sam sreće da tokom školovanja dosta vremena provedem u inostranstvu. Bila sam šest meseci u Londonu, mesec i po dana u Americi. Proputovala sam svet. Mnogi ljudi se čude, ali ja sam zaista želela da se vratim ovde“, objašnjava Sonja Pajić.
Od svih neuspešnih pokušaja da dobije posao, jedan događaj se posebno izdvaja. On je presudio da izađe u medije.
Naime, pre četiri godine Sonja Pajić konkurisala je za mesto asistenta za španski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Uprkos tome što je ispunjavala sve uslove, ovo mesto dodeljeno je, kako kaže, gospođi koja je osnovne studije završavala 20 godina.
Sonja je tada pokrenula sudski postupak koji je trajao tri godine. Kada je pravda zadovoljena, tada je istekao i rok ovog radnog mesta. Takođe, više nije mogla da bude asistent jer je u međuvremenu postala doktor nauka.
I?! Što je država kriva?! Gde joj je bio plan šta će sa tim obrazovanjem?! Zašto se obrazovala, jer obrazovanje i posao nisu isto. Što se vraćala, kad joj ne valja stanje u Srbiji?! Nije dosledna i to nije očigledno samo ograničenom čoveku. Ima neki pik na stanje ovde, ali za njen suštinski problem – nemogućnost zaposlenja sa doktoratom – sama je kriva: nije planirala svrhu svog obrazovanja. A da je „htela da se oduži državi“ i „zato se vratila“ neka priča naivnome: ko zna zašto se vratila, sa tim očiglednim pikom na Srbiju. Da se snašla kako treba preko, ne bi.