Dušan Nikolić ima 28 godina, dve master diplome engleskog jezika i književnosti, a trenutno je na doktorskim studijama u Kanadi, gde studira lingvistiku na Univerzitetu u Kalgariju, gde je i asistent. Mladima u Srbiji poručuje da ne odustaju od poštenog i napornog rada, iako im državni vrh konstanto šalje drugačiju poruku.
Zbog pandemije kovida ništa ne planira, ali na pitanje o povratku u rodni kraj kaže da je jedan od njegovih uzora u lingvistici dr Boban Arsenijević trenutno na Univerzitetu u Gracu, pa ako za takvog stručnjaka nema mesta u Srbiji, onda je jasno da mladi i perspektivni lingvista treba da potraži bolje uslove van granica Srbije.
Za sebe kaže da voli lingvistiku i da je osoba koja vredno radi, a od rodnog Aleksinca do Kanade putovao je iz Niša, gde je završio Prvu nišku gimnaziju “Stevan Sremac“ filološki smer, a potom i studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu.
Potom je upisao i završio master studije u Nišu i Beogradu, radio u školi jezika, a onda stigao i do Varšave, gde je 6 meseci proveo na Erazmus plus razmeni.
– U roku od dve godine sam završio i jedan i drugi master, položio sve ispite, i objavio jedan rad u časopisu. Samim tim sam dobio možda i sumanutu dozu samopouzdanje i želeo da nastavim sa usavršavanjem. Kanada je na papiru, a ispostaviće se i u realnosti, nudila sve ono što je meni bilo potrebno, te sam rešio da pošaljem prijavu Univerzitetu u Kalgariju. Nisam dugo čekao njihov odgovor – nakon par nedelja su odlučili, a ja još brže prihvatio.
U Kanadi je pre svega zbog studija lingvistike na Univerzitetu u Kalgariju, kaže da su fonetika i fonologija, lingvističke discipline koje se bave proučavanjem glasova i melodije govora, njegova uža specijalnost. U šali kaže da to i nije neka prednost, jer ponekad sluša kako ljudi govore, a ne i šta.
Na Univerzitetu je i asistent i kaže da je za njega to privilegija i pravi užitak. Uglavnom asistira pri kursevima fonetike, fonologije i uvoda u lingvistiku, a radio je i na kursu “Jezik i moć”. Obožava svaki deo ovog posla, napominje, a posebno zadovoljstvo mu je priprema za konsultacije.
– Studenti često umeju da postave interesantna pitanja, a neki vole i da vas testiraju zanimljivostima iz te oblasti – ja rado prihvatam svaki izazov. U zimskom semestru 2020, moj profesor na kursu je odsustvovao mesec dana, pa sam imao priliku da ga menjam i predajem fonetiku. To mi je bio omiljeni period. Ovog semestra ću ponovo raditi na kursu fonetike i jedva čekam da upoznam novu generaciju studenata jer Kanada je multikulturalna sredina. Dolaze nam studenti sa svih strana sveta, te imam priliku da s njima pričam o jezicima za koje nikad nisam čuo, poput Garo jezika, Dagare, Kakčikela – kaže on.
Kako bi motivisao mlade da se bave naukom i krenu nekim sličnim putem i iz malog mesta na jugu stignu do Kanada navodi i to da nije sve bilo lako, ali da sve jeste moguće.
Dušan je 2015. primljen na master studije primenjene lingvistike na Oksfordu gde ipak nije otišao, jer nije dobio puno stipendiranje, a školovanje je bilo basnoslovno za naše uslove.
– Ovde bih parafrazirao jednog od najuspešnijih košarkaških stručnjaka (Duško Vujošević): “oni koji naporno treniraju, se neće lako predati”. Poručio bih mladim ljudima da ne odustaju od poštenog i napornog rada, iako im državni vrh konstanto šalje drugačiju poruku. Poenta priče je da jeste sve moguće, ali da iza toga mora da stoji posvećenost i nepokolebljivo stanje duha – kaže on.
A zašto baš Kanada – Dušan objašnjava da ima dosta razloga, pre svega to što je mirna i predivna država za život, finansijski su stabilni i imaju jasan plan – da ostanu “dosadni”, da udišu čist vazduh, da ne prodaju reke i planine i da podstiču mlade ljude da doprinesu svojim ponašanjem i delima, jer se vredan i pošten rad isplati. Ostatak priče na portalu JugMedia.
Mala Novosađanka svira violinu od 4. godine i ima više od 40 prvih mesta na takmičenjima
Dodaj komentar