Magazin

Lazar od bicikala pravi vozila na 3 točka koja ne zagađuju okolinu, jeftina i laka kao pero

solarni trotockas

Penzionisani elektroinženjer Lazar Konstantinović vredno radi i stvara i u doba pandemije. Poznatim proizvođačima automobila i bicikala je ponudio desetak prototipova gradskih automobila na električni pogon. Reč je o malim vozilima udobnim za gradsku vožnju, koji ne zagađuju okolinu. Teže manje od sto kilograma, kreću se brzinom od oko 30km/h, imaju radijus od 70 kilometara, a cena im je oko 3.000 evra.

Smatra da su za urbani komutacioni saobraćaj potrebna krajnje jednostavna, laka i jeftina vozila, koja ne zagađuju životnu sredinu, idealna za metropole. Pojašnjava da se to može postići upotrebom delova iz industrije bicikala, koji se masovno proizvode, a laki su i jeftini.

Razočaran, ali ne i poražen

Nažalost, za proizvodnju njegovih trotočkaša dosad nisu imali sluha:

– Bilo je raznih pregovora. Moj rad u kome sam prikazao svoj poslednji prototip, nazvan „Vitak“ ultra lako vozilo, objavio je Ford, i to u njihovom tehničkom biltenu. Tada sam mislio da će ga oni proizvesti, međutim, nisu. Jedan od njihovih inženjera mi je tad prokomentarisao: „Very nice featherlight design“ – kaže Lazar, ističući da je prokomentarisao i da je još uvek preuranjeno.

Konstantinovićeva vozila daleko su jeftinija od već postojećih koje proizvode poznata imena automobilske industrije. Pomalo razočaran, kaže i da ga ne interesuje bogaćenje, niti neka zarada, te sve detalje o nastanku ovih vozila objavljuje na Jutjubu, računajući da će neko početi da ih proizvodi.

– Što je najvažnije, može da ih napravi svaka dobro opremljena radionica. Ukoliko ih ručno pravi samo jedan majstor treba mu oko mesec dana rada – kaže Lazar Konstantinović, bivši direktor Pošte u Sremskoj Mitrovici, pronalazač i inovator, ali i zaljubljenik u arheologiju i svoj rodni grad.

Vozilo za 21. vek

Kada je „Vitak“ završen krajem leta ove godine, njegovo poslednje vozilo, dobio je mali brzinomer, merač kilometraže, onaj mali ciklodigitron, par retrovizora i mali solarni kolektor, taman da ga drži u životu. Prešao je, laganom probnom vožnjom, ukupno 6,3 km za 21 minut. Maksimalna brzina je bila 24km/h, a prosečna 17,7 km/h. Udobniji je od bicikla, brži, a položaj vozača je sličan onom u automobilu.

– Zadržao se dobar rekumbentni položaj tela, sa pedalama napred. To znači da se celo telo ponaša kao opruga, tako da se, posle vožnje, oseti laki zamor u mišićima, i to, ne samo u nogama, nego u celom telu, što je dobra strana rekumbentnih bicikla – objašnjava Konstantinović, dodajući da nije lako ubediti ljude da je baš to ono što im treba.

Do tada, sugrađane, a posebno malu decu, radovaće neobičan prizor vozila za 21. vek.

Neostvarena ideja – preduzeće

– Moja prava ideja je proizvodnja vozila sa četiri točka. Međutim, postoji zakonski problem. Automobil mora da proizvodi preduzeće i izuzetno je skupo, dok varijanta, koja je sa tri točka, ne mora da se registruje i može da se vozi. Prema našim propisima, vozilo sa tri točka na pedale, sa pomoćnim elektromotorom može da se vozi bez dozvole i tablica, kao bicikl. Ovaj će moći da se proba kod nas, po našim za sad, sremskomitrovačkim ulicama i biciklističkim stazama –ističe Konstantinović.

Arheološka i ina kreativnost

Osim tehničkih inovacija Lazar u saradnji sa Muzejom Srema kuje rimske novčiće i šlemove, pravi rimski nakit od srebra i kamena i antičke keramičke lampe, a svoje verne replike antičkih eksponata prikazuje na međunarodnim tematskim izložbama-

Promeniti način razmišljanja

– Bitno je da shvatimo da ukoliko bismo linearno preneli sadašnje automobile u električne, to ne bi bilo moguće u širokim razmerama. Ako zaista želimo da se prevozimo ekološki, tad ne možemo da vozimo „Tesle“, „Mercedese“, „BMV-ove“, jer elektromreža ne bi mogla da izdrži toliko opterećenje. Suština je u tome da je potrebno mnogo više inovativnosti – potpuno nova koncepcija, ako nam je uistinu cilj da saobraćamo na elektro pogon – kaže Konstantinović, ističući da je neophodna tehnologija kompozitnih materijala, da bismo dobili čvrsta, ali laka vozila.

Autor: Svetlana Radivojević

Srbin pravi veganski med bez pčela i mleko bez krava

Svetlana Radivojević

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

107 Shares
107 Shares
Share via
Copy link