Poslastičarnica Slatki dan bila je već tema jednog našeg teksta. Pre pet godina pisali smo o njihovom prvom lokalu na Limanu, kao novom kutku za slatkoljupce. Tekst je počeo rečenicom “O da, oni idu na kvalitet”. Ni ovog puta neće biti mnogo drugačije. Kvalitetom sastojaka, proizvodnje i šarenolike ponude Slatki dan je za samo pet godina postao brend na koji je Novi Sad ponosan.
Slatki dan u Bazaru
Početkom decembra Slatki dan otvorio je vrata svog novog, luksuznog lokala i u centru Novog Sada, u tržnom centru Bazar. Tim povodom razgovarali smo sa Nebojšom Milovcem, menadžerom i jednim od vlasnika ove poslastičarnice.
– Želeli smo da budemo bliže ljudima iz drugih krajeva grada, a ne samo Limancima. Pažljivo smo uredili lokal u Bazaru, sa idejom da bude elegantan i prefinjen, jer naš zanat to zaslužuje. Ovo je luksuzni butik svežih poslastičarskih proizvoda i kao takav, jedinstven je u Novom Sadu. – rekao je Milovac, dodavši da je koncept preuzet od Francuza.
U odnosu na pre 5 godina, osim novog lokala, Slatki dan u svojim poslastičarnicama nudi mnogo širu ponudu. Raznolikija je ponuda eklera, pre svega, ali i makarunsa i drugih kolača. Kvalitet je takođe poboljšan, posebno kada je reč o čokoladama. – Tržište se otvorilo, u odnosu na pre pet godina i sada smo u prilici da nabavljamo još kvalitetnije čokolade, što se svakako odrazilo na jedinstvenost ukusa i kvalitet proizvoda. – kazao je Nebojša.
Minimalistički, a opet vrlo sofisticiran enterijer, topli tonovi koji preovlađuju prostorom, dobra mešavina tradicionalnog i modernog stila, a ništa manje ni sami proizvodi u vitrinama, učinili su da Slatki dan dominira holom na glavnom ulazu Bazara.
– Uređenje lokala smo prepustili jednoj mladoj devojci, arhitekti, koja je uradila zaista odličan posao. Nije to bilo lako, s obzirom na sve zahteve koje ovakav koncept nosi. Ljudi nas često pitaju “Zar torte i kolači ne bi trebalo da budu u frižiderima?”. Naravno, ove vitrine i jesu frižideri i svaki je podešen na temperaturu koja odgovara proizvodima u njemu. Ponosni smo na ovaj lokal, a nadamo se da će biti i Novosađani. – rekao je Milovac, nesvesno nagoveštavajući sa koliko pažnje pristupaju svakom detalju.
Kako u procesu rada, filozofiji prema poslu, jednako pažljivo i detaljno pristupaju i sirovinama. Oni ne kupuju pečene lešnike, već isključivo sveže, koji su tačno određene veličine, svežine i težine. Lešnike peku sami, posebnom tehnikom i na temperaturi koja odgovara recepturi pojedinačne poslastice.
Teško je pridobiti poverenje potrošača, ali ono na šta je ova porodica veoma ponosna je to što svi koji jednom dođu u Slatki dan, ostaju njihovi verni kupci.
Izgradili brend za svega pet godina postojanja
Iako je porodica Milovac uspela da za svega pet godina izgradi jedan od najprepozantljivijih novosadskih brendova, nije sve išlo baš tako lako.
– Najteže je bilo ljudima objasniti zašto su proizvodi skuplji. Kod nas jedan makarun košta 100 din. Međutim, samo na sirovine odlazi pola te cene. Pavlaka na biljnoj bazi košta 150 din, a mlečna oko 400. Bademe i koštunjavo voće nabavljamo samo od proverenog dobavljača i oni moraju ispuniti stroge standarde. Tako je i sa ostalim namirnicama. Sve to utiče na cenu, ali i na kvalitet koji nam je prioritet. – objasnio je Nebojša.
Oni nisu sumnjali u uspeh, jer su, kako je rekao, ljudi danas mnogo svesniji da je maslac neuporedivo zdraviji i bolji od margarina, da je pavlaka na bazi mlečne masti, bolja od šlaga iz kesice i sl.
Novi Sad je grad sa velikom poslastičarskom tradicijom. “Ukus” Novosađana gradio se generacijama unazad. Naviknuti smo na “dobro” i kvalitetno, bar kada je o hrani i poslasticama reč.
Ova, još uvek mlada, poslastičarnica ne samo da je ispunila očekivanja, već je stroge standarde novosadskih slatkoljubaca pomerila za stepenik više i možemo slobodno reći – postavila nova merila kvaliteta u poslastičarskoj delatnosti. Ne samo u Novom Sadu, već i mnogo šire.
Na pitanje čiji nacionalni uticaj najviše preovlađuje u njihovoj recepturi, Milovac nije mogao sa sigurnošću da odgovori. Izdvojio je Francusku, ali kako je rekao, ništa manje važni nisu ni mađarski, austrougarski, italijanski i bliskoistočni uticaji.
– Kod nas je to sve mešavina, jer srpsko poslastičarstvo i jeste mešavina svih ovih uticaja. U Beogradu je možda malo više prisutan turski uticaj, a kod nas austrougarski. Važno je reći da nijedan naš proizvod nije preuzet u originalu. Svemu smo dali naš pečat – naša verzija Moskva torte, naša verzija Reforme i tako dalje. – ispričao je Milovac.
Uticaj na razvoj poslastičarstva u Srbiji
Da njihovo delovanje nije samo i strogo komercijalno govori i to što često organizuju susrete majstora poslastičarstva iz cele Evrope, a sve sa ciljem otvaranja i produbljivanja saradnje srpskih poslastičara.
– Nažalost, u Srbiji se svi međusobno posmatraju samo kao konkurenti, a ne bi trebalo da bude tako. Ovaj zanat, kada govorimo o srpskom poslastičarstvu, se može podići na viši nivo jedino ako radimo svi zajedno. Imamo kontakte sa najvećim evropskim poslastičarima i želimo da iskoristimo ta poznanstva kako bismo delili znanje i iskustva. – rekao je on.
Da li su se “probili” van Novog Sada?
– Rekao bih da jesmo. Sve češći su slučajevi da kompanije svojim zaposlenima kao poklon uzimaju naše kolače. Baš skoro smo imali situaciju da je jedna firma iz Subotice poručila 5000 makarunsa. – rekao je Milovac, a nas je zanimalo da li su u stanju da za kratko vreme odgovore na tako velike porudžbine.
– Naravno. Mi imamo veliku radionicu i naša porodica je u poslastičarstvu još od 1989. godine. Trebalo nam je dva dana da sve pripremimo i isporučimo. Možda bismo i ranije završili, ali proces pravljenja, sama receptura zahteva neko vreme. Više je to neki ograničavajući faktor… Mi imamo sve neophodne resurse da odgovorimo na najveće zahteve kupaca. – ponosno je dodao.
Možemo li da dobijemo recept?
Nismo odoleli, a da ne zatražimo recept za najukusnije makarunse koje smo imali priliku da probamo.
Uz iskren osmeh i dodajući da nismo jedini koji to traže Nebojša je rekao – Mogu vam dati recept i često ga i damo, kada neko baš insistira, ali uvek kažem i potpuno sam siguran u to – nećete uspeti da napravite ovakav proizvod. Prosečan domaćin, domaćica, u prosečnoj kuhinji jednostavno nema dovoljno veština niti uslova da napravi isti proizvod. Mnogo je faktora – precizan termometar, poznavanje temperiranja čokolade, detaljno merenje sastojaka, stanje sirovina…
Odustali smo od recepta, ali smo bili radoznali da saznamo šta Slatki dan planira u budućnosti.
– Imamo planove za narednih 20 godina, ali polako. Sada nam je cilj da nas prihvate kupci ovde, na novoj lokaciji. Jedno je sigurno – nećemo odustati od ideje da svakog dana pred Novosađane iznesemo najkvalitetniju moguću poslasticu. Ovo je naš grad, tu živimo i smatramo da naši sugrađani to zaslužuju. – odlučan je bio Milovac.
Koliko je bio iskren, ostavljamo vama da prosudite. Slatki dan u Bazaru vas čeka. Mi nismo uspeli da se odupremo utisku da se nalazimo u nekom pariskom luksuznom butiku poslastica. Možda ćete vi uspeti u tome.
Ipak je Slatki dan u Novom Sadu, u centru grada. Na ponos svih nas.
Dodaj komentar