Srbija Vesti

Opet smo kolateralna šteta: Nove sankcije Rusiji najviše pogađaju Srbiju i NIS

NIS zgrada logo
Foto: www.nis.rs

Četvrti paket sankcija Rusiji donet je pre dva dana. Njime su, gotovo neverovatno, najviše pogođeni Srbija i NIS.

Naime, zabranjen je izvoz luksuzne robe i uvoz čelika, ali su po prvi put sankcije usmerene na ruske energetske kompanije.

Zabrana transakcija se odnosi na 12 ruskih kompanija, među kojima je Gaspromnjeft i na njihove podružnice koje nisu u EU, a koje su u njihovom vlasništvu direktno ili indirektno većem od 50 odsto. Van EU, to je jedino Naftna industrija Srbije.

Imajući u vidu da je Naftna industrija Srbije 51 odsto u vlasništvu Gaspromnjefta, kompanije navedene u odluci Saveta EU, snabdevanje Srbije naftom može biti ugroženo.

O ovome je prekjuče govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Suština je da su Evropljani ostavili mogućnost da se na njihovoj teritoriji uvozi i izvozi iz Rusije, ali da treće zemlje ne mogu da uvoze naftu ako su kompanije ili rafinerije u većinskom vlasništvu Rusije. Nisu kaznili Ruse, nisu kaznili sebe, kaznili su nas – rekao je Vučić dodajući da su u razgovorima sa EU, Amerikom, a da su u razgovorima sa Rusijom došli „do tri opcije ukoliko Srbija ne bude izuzeta iz ovih odluka u narednih 48 sati“. Taj rok ističe danas popodne.

Ukoliko bi se sankcije primenjivale na ovaj način, ne samo da na primer neka od naftnih kompanija iz regiona, mađarski MOL ili austrijski OMV mogu nesmetano da uvezu naftu iz Rusije, nego bi to mogla i ruska kompanija Lukoil u Bugarskoj, ali NIS to ne bi mogao.

Goran Radosavljević, ekonomista i stručnjak za energetiku, ističe da je to što faktički EU uvodi zabranu Srbiji koja nije članica EU uvoza nafte iz Rusije, dok članice EU to mogu – besmislena.

– Treba znati da NIS već nekoliko godina ne uvozi naftu direktno iz Rusije. Dva puta godišnje raspisuju tender na koji se javljaju trgovci, a to su često i kompanije kao što je Glenkor ili Vitol, koje su registrovane u drugim zemljama, recimo Švajcarskoj. Od njih uvozi naftu tipa „ural“ uglavnom rusku i kazahstansku, zato što je rafinerija baždarena na taj tip nafte. Ali tu naftu uvoze i mađarska, hrvatska, austrijska, rumunska naftna kompanija – ceo region. Zabranom dotoka nafte do nas, mogla bi biti ugrožena rafinerija nafte Pančevo. Ovo izgleda kao ubijanje jednog konkurenta na tržištu bez posebnog razloga“- napominje Radosavljević za Danas ukazujući da se tek sada vidi pogubnost odluke da se Gaspromnjeftu proda 51 odsto NIS-a.

Ukoliko EU ne izuzme Srbiju iz odluke, Vučić je pomenuo tri scenarija. Kako je najavio, rešenje će biti objavljeno za dva dana, ali jedno od njih bi svakako moglo biti preuzimanje većinskog paketa NIS-a od strane države, samo je pitanje da li će ruska strana pristati na to. Tehnički, ističe Radosavljević, ovakve sankcije mogu da se zaobiđu modelom primenjenim na Er Srbiju gde zbog pravila „otvorenog neba“ većinski vlasnik aviokompanije nije mogao biti Etihad (zemlja van Evrope), pa je država zadržala nominalno većinsko vlasništvo, a upravljanje i profit je prepustila Etihadu.

Drugo rešenje bi mogao biti uvoz nafte preko Crne Gore i luke Bar odakle bi se do Pančeva transportovalo vozom, naravno ako Crna Gora to dozvoli i ako EU dozvoli Crnoj Gori da to dozvoli.

Treće rešenje moglo bi biti da neka srpska kompanija, na primer Transnafta, uveze naftu, a onda proda NIS-u, naravno opet ukoliko bi EU zažmurila na to.

I energetičar Miloš Zdravković ističe da je neverovatno da Hrvatska može da kupi rusku naftu, a da zabrani transport iste te nafte iz Omišlja, odakle se transportuje naftovodom do Pančeva.

On ističe mogućnost i da se transportuje nafta brodovima iz Rusije preko Crnog mora i Dunavom do Pančeva.

Takođe je i skeptičan prema mogućnostima da Rusi tek tako prepuste većinski deo NIS-a Srbiji.

– Oni sa NIS-om nisu kupili samo benzinske pumpe, nego i dominantan položaj u regionu i prava na vađenje nafte i gasa. U ovim vremenima oni ostvaruju ogroman ekstraprofit prodajući naftu i gas po ovim cenama i na nivou Gaspromnjefta NIS je jako mali – smatra Zdravković.

Drugi možda još važniji aspekt ovih sankcija mogla bi biti obustava snabdevanja gasom. Za razliku od nafte koja je berzanska roba i može se kupiti bilo gde, gas može doći samo gasovodom iz dva pravca i kroz oba teče ruski gas.

Takođe, gas za Srbiju nabavlja Srbijagas, ali preko posrednika, firme Jugorosgas koja je registrovana u Švajcarskoj, a čiji je većinski vlasnik Gasprom.

Dobra vest je što na listi kompanija sa kojima su zabranjene transakcije Gasproma, inače majke kompanije Gaspromnjefta, nema.

Zdravković smatra da neće doći do toga da Bugarska zatvori gasovod.

– Ovo nije odluka UN, već EU. Ako zatvore gasovod mogli bi da izgube sudski spor, kao što su izgubili za izgradnju nuklearke u Belenama zbog čega su Rusima platili skoro milijardu dolara. Osim toga u Švajcarskoj je registrovan veliki broj kompanija, a između ostalih i Nord Stream (Severni tok) – napominje Zdravković.

Radosavljević ocenjuje da je poenta ove odluke EU da se prisili Srbija da uvede sankcije Rusiji.

– Ovo nije prvi put da se ovako nešto dešava. Recimo 2014. godine su donete sankcije protiv Sberbanke, ali su se na lobiranje iz Austrije te mere primenjivale samo na Sberbank van EU, a to su bile samo banke u BiH i Srbiji – podseća on.

NIS Gasprom Njeft je za dnevni list Danas rekao da je snabdevanje naftom trenutno stabilno, ali da kompanija prati situaciju i analizira potencijalne scenarije.

Izvor: Danas

Kriza pred vratima: U Makedoniji vaučeri za hranu, u Hrvatskoj smanjen PDV

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

37 Shares
Share via
Copy link