Magazin Srbija

Vlast ćuti, Rio Tinto priprema deponiju u Rađevini na 360 hektara

rudnik litijuma
Foto; The West

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović krajem prošle nedelje ekspresno je potpisao odluku kojom se buduća deponija jalovišta Rio Tinta izmešta iz doline reke Jadar.

Prema rečima Marije Alimpić iz udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu, priča sa deponijom u Jadru je maskiranje pravog problema.

Ona tvrdi da je od početka projekta plan da se u netaknutoj prirodi u Rađevini na 360 hektara napravi deponija industrijskog otpada.

Momirović je potpisao odluku o izmeštanju deponije,  nakon direktive od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je prošlog vikenda i razgovora sa meštanima Gornjih Nedeljica i okolnih sela izjavio da će tražiti „od kompanije da se jalovište skloni“, budući da je veliki broj žalbi meštana upravo bio zbog ove deponije.

Zanimljivo je da je pre oko tri meseca kompanija Rio Tinto tražila izmenu prostornog plana u koji bi se upisala ta deponija, koja nije bila ranije predviđena u prostornom planu i da im je Ministarstvo brzo izašlo u susret.

Prema rečima Miroslava Mijatovića iz Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT) ta deponija će biti prebačena u Štavice i to će biti tečna deponija.

– Mi smo već godinu dana znali za to da hoće deponiju u Jadar da stave. Prema ovom planu trebalo je da jalovinu u pogačama sa 10 odsto vlažnosti odlažu u dolini Jadra. Sada se menja tehnologija pa će jalovinu u tečnom stanju odlagati u dolinu između dva brda gde će biti podignute tri brane, da ne krene taj mulj prema Jadru. Ipak i dalje postoji opasnost da se ta jalovina pokrene. Ovo može da se tumači kao dobra volja Vučića da izađe u susret ovdašnjem narodu, ali mi smo i dalje protiv rudnika – kaže Mijatović.

Međutim, Marija Alimpić iz udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu, ističe da je cela priča sa tom deponijom u Jadru i sada njeno uklanjanje maskiranje pravog problema, a to je prvobitno planirana deponija industrijskog otpada u Štavicama, u Rađevini na čak 360 hektara.

– Od početka projekta plan je bio da se u netaknutoj prirodi u Rađevini na 360 hektara napravi deponija industrijskog otpada, dakle otpada nastalog nakon industrijske prerade sa branom visine 60 metara. Ovo u Jadru je trebalo da bude deponija rudarskog otpada, dakle materijala koji se skida da bi se došlo do rude i to na 19,5 hektara. I to ne bi smelo da se i ta jalovina odlaže kraj plavne reke, ali pravi problem je ova ogromna deponija. I zato se mi i zovemo Zaštitimo Jadar i Rađevinu – ističe Alimpić dodajući da je za ovaj plan saznala i zainteresovala se za njega jer je porodično imanje blizu te deponije u Rađevini.

Ona ističe i da su meštani u razgovoru sa Vučićem govorili da im najviše smeta deponija u Jadru, da je on onda odmah posle rekao da će biti izmeštena i već posle dva dana je Momirović to potpisao.

– Ali niko ne pominje ovu deponiju od 360 hektara gde se nalazi šuma i netaknuta priroda. Nama priroda treba. Najveći problem Rio Tinta je studija procene uticaja na životnu sredinu. Ta deponija na tom mestu ne može nikako da prođe, jer ugrožava biodiverzitet, biljne i životinjske vrste. Mi smo podneli žalbu Sekretarijatu Bernske konvencije i to u saradnji sa jednom organizacijom iz Londona i jednom iz SAD i to je prva pravna akcija u vezi Rio Tinta u Srbiji – poručuje Alimpić.

Ona dodaje i da se u okviru prostornog plana nalazi i dobar deo imanja manastira Tronoša koji je pod zaštitom države, ali i stratište i spomen kompleks u Dragincu.

Izvor: Danas

Alimpić poručuje: Studija procene uticaja rudnika Rio Tinta na životnu sredinu je završena

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

44 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap