Nalaz Instituta za sudsku medicine objavljen u časopisu Frontiers in Medicine pokazao je da je prva žrtva koronavirusa u Evropi bila u Srbiji.
Nalaz pomenutog institua prokomentarisao epidemiolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Zoran Radovanović za portal Danas i njegov tekst prenosimo u celosti:
U sudaru sa surovom stvarnošću, naša detinjasta potreba da se hvalimo svojim umišljenim dostugnućima po pravilu se pretvara u otužnu karikaturu.
Na pragu smo „zlatnog doba“, a nad glavom nam se nadvija evropska zlatna medalja za siromaštvo. Navodni smo regionalni „motor razvoja“ sa skoro najnižim rastom dohotka za poslednjih 8-9 godina. Sjajno se borimo protiv pandemije ako smetnemo s uma da smo imali jedan talas više od drugih zemalja.
Ponosimo se i navodno malim brojem umrlih sve dok se ne otkrije da nam je bolest odnela 80 puta više lekara nego u dve zapadne republike bivše zajedničke države. Naravno, tome je razlog što su lekari sami brojali svoje žrtve. Ostale kategorije zaposlenih u zdravstvu su to manje savesno radile, pa su došle samo do broja 32, što je višestruko manje od očekivanja, imajući u vidu njihov broj i prirodu posla u odnosu na lekare.
+Žalosnoj priči o nama kao ružnom pačetu odlučnom da se, uprkos činjenicama, ugura u jato evropskih labudova konačno daje osnova vest iz naučne literature. Toliko je retka da ćemo je otkrivati postepeno, kao iskusan pokeraš poslednju povučenu kartu.
Dakle, do sada smo znali da je dijagnoza kovida 19 u Srbiji prvi put postavljena 1. ili 6. marta, zavisno od toga kako ko i kako kad kaže. Poznato nam je i da je prva smrt od ove bolesti zabeležena 20. marta. Bilo je i pre i posle toga zamerki što se ne rade obdukcije i razumnog odgovora stručnjaka da su dovoljne epidemiološka, laboratorijska i klinička dijagnoza.
U vezi sa obdukcijama je i mistifikacija kako ih je, navodno, zabranila Svetska zdravstvena organizacija. Istina je da ona nema ni ovlašćenja, ni potrebe da to čini, ali je dala preporuke pod kojim uslovima treba pristupati ovom postupku. Propisane mere opreza su relativno jednostavne i ne dosežu mnogo dalje od dobre ventilacije, odnosno bar širom otvorenog prozora.
Bilo kako bilo, kod nas se ne rade obdukcije umrlih od kovida 19. Podrazumeva se da taj načelni stav ne isključuje mogućnost da se uzročnici otkriju u tkivima leša za koga se ne pretpostavlja da je zaražen. Upravo to se u ovoj pandemiji prvi put desilo još 5. februara na Institutu za sudsku medicinu beogradskog Medicinskog fakulteta.
Grupa od 12 stručnjaka iz ove ustanove analizirala je rutinski uzete uzorke tkiva jednog (bukvalno) sirotana. Dijagnoza kovida 19 postavljena je pregledom tečnosti iz strukture oka poznate kao staklasto telo. Pravilo je da se prisustvo uzročnika dokaže dvema različitim tehnikama. U ovom slučaju korišćene su histopatološke i molekularne metode.
Strani recenzenti su uvažili pružene dokaze, pa je članak o ovom slučaju objavljen u časopisu Frontiers in Medicine. U samom naslovu se ističe da je reč o prvoj dokumentovanoj smrti povezanoj sa bolešću kovid 19 u Evropi. Time je za 10 dana unapred pomerena prethodna predstava o prvoj evropskoj žrtvi novog virusa korona (15. februara u Francuskoj).
Koje nam implikacije nameće ova informacija?
Naš zemljak nije umro od kovida 19, već sa njim, ali je jasno da se po svoj prilici zarazio još krajem januara.
Šta je virus čekao mesec dana?
Moguće je da je po neki od prvih bolesnika promakao sa dijagnozom gripa. Ima osnova da se veruje i u sklonost virusa da potiskuju jedni druge, poznatu pod nazivom interferencija. To je fenomen koji postoji na pojedinačnom nivou, pa je malo verovatno da će dete istovremeno oboleti od malih i ovčijih boginja, ali se odnosi i na populaciju. Otuda se, recimo, smenjuju epidemijski talasi infekcija disajnih organa izazvanih rinovirusima, respiratornim sincicijalnim virusima i uzročnicima gripa.
Možemo i dalje da nagađamo, ali bez ozbiljne analize nema pravog odgovora. U svakom slučaju, ostaje nam ponos zbog evropskog primata (ako je zaražavanje razlog za ponos). LJudi koji ne veruju u slučajnosti imaju osnova za tvrdnju da redosled obolevanja u državama našeg kontinenta odslikava stepen bliskosti sa Kinom. Eto nam tako još jednog liderstva.
Ko je koga sočnije izvređao – mi ministarku Kisić, ili ministarka Kisić nas
Dodaj komentar