Glumac Žarko Laušević preminuo je danas u 63. godini života, posle kraće i teške bolesti, potvrdila je njegova porodica.
Biografija Žarka Lauševića promenila se iz korena jedne letnje večeri 1993. godine. Dramski umetnik je u jednom podgoričkom kafiću hicima iz pištolja ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19) a ranio Andriju Kažića.
Osuđen je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu zatvora izdržavao je u Spužu i Požarevcu. 2003. pomilovao ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Nakon ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998.godine izrečena mu je kazna 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane.
Budući da je u tom trenutku već izdržao 4-5 godina, pušten je na slobodu.
Laušević je u strahu od krvne osvete otišao u Ameriku, gde je živeo u ilegali nekoliko godina, dok ga nisu uhapsili zbog toga što nije imao vizu.
– Bio sam u žestokoj ilegali više od deset godina i radio sam samo poslove gde ti ne treba ni znanje jezika ni papiri… U tom momentu naša ćerka Jana je bila mala. Trebali smo da nađemo ženu da je čuva, a to se plaćalo 15 dolara na sat. Moj moleraj 13, pa sam, shvatio da treba da obrnemo stvari. Bavio sam se decom neko vreme, volim da kuvam i budem domaćica – rekao je Laušević u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem”.
Sestre poslale pismo
Jedan od bitnih datuma koji su obeležili ceo ovaj tragičan događaj u kome su izgubljena dva mlada života, je i jul 2009. kada su dve sestre poslale pismo “javnosti u Srbiji.”
Slavica Vučinić i Slavka Janošević iz Podgorice, sestre pokojnog Radovana Vučinića napisale su u pismu da je jedino očekivanje porodice da Žarko Laušević do kraja odsluži pravosnažnom presudom dosuđenu kaznu, jer, kako su navele, ne ispunjava uslove za njeno smanjenje po bilo kom osnovu.
One su tada napomenule da porodica Vučinić ne traži krvnu osvetu.
“Od ubistva u kafiću ’Epl’ prošlo je 16 godina. Za to vreme, navodnoj osveti bili su dostupni i deca Žarka Lauševića i Branimir Laušević sa porodicom i njihova sestra, pa u jednom trenutku čak i sam Žarko. I? Šta im se dogodilo? Ništa i što se porodice Vučinić tiče – ništa im se i neće dogoditi“, dodaje se u pismu.
Prema njihovoj oceni, i sada se prenebregavaju ili iskrivljuju neke činjenice “iz te strašne noći, kako bi se umanjio značaj Lauševića i uvećao značaj postupaka ubijenih, odnosno Radovana Vučinića i Dragora Pejovića”.
One su navele da smatraju da se ponovo u medijima navode “konstrukcije, kojima deo srpske tzv. kulturne javnosti i neki političari pokušavaju da događaj u podgoričkom kafiću prevedu kao divljaštvo grupe lokalnih mladića, koji su zasluženo dobili što su tražili od ‘nedužnog’ Žarka Lauševića i njegovog brata Branimira, pa čak i da se cele porodice Vučinić i Pejović prikažu kao ‘gomila ludaka i divljaka željnih osvete”.
Kako ističu, te konstrukcije su smišljene kako bi se stvorila klima za pomilovanje Lauševića.
Momir Bulatović odbio da ga pomiluje
S druge strane, sada već pokojni Momir Bulatović, nekadanji predsednik Crne Gore i Vlade Savezne Republike Jugoslavije, izjavio je jednom prilikom da je odbio da pomiluje Lauševića.
– Da, odbio sam da pomilujem Žarka Lauševića. To je jako težak i tužan slučaj. Abolicija u takvim stvarima ima smisla ukoliko druga strana nema ništa protiv. U svakom krivičnom postupku postoji oštećena strana i nju morate da pitate. Žarko Laušević je jedan divan glumac i imali smo prilike da se družimo godinama. Užasno mi je teško što znam sve detalje toga, a po prirodi posla sam morao da znam. Dobio sam tu molbu za aboliciju. Kontaktirao sam porodice oštećenih i oni su rekli – ne. Vi nemate pravo, ni ljudsko, da napravite aboliciju – rekao je Bulatović svojevremeno za “Balkan info”.
Dodaj komentar