Kuju se planovi za najluđu noć, kiti se jelka, okupljaju se porodica i prijatelji, donose se novogodišnje odluke. Smršati, naći partnera, promeniti posao, milioni ljudi širom sveta pred novu godinu postavljaju sebi ciljeve kako će živeti i šta će promeniti u periodu koji dolazi. Zašto je to tako?
Reč je, najverovatnije, o jednom od najstarijih običaja vezanih za ulazak u Novu godinu. Ono što mi danas poznajemo pod terminom “novogodišnje odluke” zapravo je tradicija skoro dvostruko starija od hršćanstva, pa čak i od samog koncepta “dočeka Nove godine”, piše Istorijski zabavnik.
Prema nekim mišljenjima, prvi koji su slavili Novu godinu bili su Kinezi. Drugi pak misle da su to bili stari Germani ili Rimljani. Najranije zabeležena novogodišnja proslava bila je pre 4.000 godina u Vavilonu, ali svetkovina je priređivana krajem marta tj. oko prolećne ravnodnevnice.
Svečanost poznata kao Akitu festival trajala je 12 dana, a Vavilonci su u tom periodu davali obećanja da će živeti “po volji bogova” koji će im zauzvrat pomoći da im godina započne kako treba.
Tradicija Akitu festivala prenela se i u antički Rim s tim što se od 153. godine stare ere Rimljani nova godina dočekivala 1. januara. Proslave su organizovane u čast Janusa – boga novih početaka, a Rimljani su morali da donose moralne odluke i prinose žrtvu Janusu svake nove godine kako bi im on pomogao u ostvarivanju ovih odluka.
Veruje se da je tradicija “novogodišnjih odluka” rođena upravo tada. Rimljani su novu godinu slavili kao simbol početka novog života i novih nada za budućnost, a to značenje se zadržalo sve do današnjih dana.
Izvor: Istorijski zabavnik
Dodaj komentar