Novogišnja jelka, okićena prelepim kuglama i raznobojnim lampicama neizostavni je deo božićnih i novogodinjih praznika. Međutim, ovaj običaj seže daleko u prošlost, a božićna drvca su prvobitno ukrašavana crvenim jabukama, kolačićima i svećama, simbolizujući Hrista kao večnu svetlost.
Tokom vekova, ovaj običaj se proširio Evropom i svetom.
U Engleskoj se prvi put pojavila jelka ukrašena bombonama, papirnim cvećem, mašnama i malim poklonima 1841. godine.
Iako je običaj prvobitno bio rezervisan za više slojeve društva, ubrzo se proširio među svim slojevima. Nemački doseljenici su ga preneli u Ameriku, dok je Azija saznala o novogodišnjoj jelki od misionara, piše B92.
Postoje različite teorije o poreklu običaja kićenja jelke, a često se povezuje sa simbolizmom drveća u obredima pre hrišćanstva.
Legenda o Donarovom hrastu, svetom drvetu germanskog plemena Hata, takođe igra ulogu u ovom običaju.
Prema legendi, hrišćanski misionar Bonifacije je posekao jedno od tih svetih stabala, kako bi pokazao superiornost hrišćanstva.
Ovaj događaj smatra se ključnim za pokrštavanje Germana. Obožavanje drveća među evropskim poganima preživelo je prihvatanje nove religije.
Izvor: B92
Dodaj komentar