Novi Sad pred najbitnijim izborima za mesne zajednice u svojoj istoriji

Izbori za članove saveta mesnih zajednica održaće se u nedelju, 13. juna u Novom Sadu i prigradskim naseljima, i to u 42 od ukupno 47 mesnih zajednica koliko ih ova teritorija broji. Ovogodišnji izbori se po mnogome razlikuju od prethodih, a prvenstveno po tome što se prijavilo mnogo nezavisnih kandidata koji ne predstavljaju političke partije već građane, a tu je i značajno veća podrška medija nego ranijih godina. Međutim, iako novine ulivaju nadu u uspešnije izbore, organizovanost lokalnih političkih moćnika i podrška iz centrale idu u prilog stranačkim kandidatima.

Netransparentnost se prvenstveno ogledava u tome što ni potencijalni nezavisni kandidati, ni građani, a ni predlagači koji nadziru da li je sve u redu prilikom glasanja nisu pravovremeno edukovani o izborima. Među predlagačima je i Vladimir Sovilj koji se bori u pravcu boljeg informisanja svih građana Novog Sada o značaju ovih izbora.

Koliko su slobodni izbori izvodljivi?

Za najveće prepreke kada je u pitanju izvodljivost izbora, Sovilj smatra kratak period za obuku i edukaciju glasača, kandidata i predlagača među kojima je i on, a koji moraju da budu potpuno nezavisni. Dalje ga zabrinjava činjenca da je Komisiju za izbore formirao Grad.

– Znači to su u neku ruku stranačke ličnosti, ali to ne možemo da garantujemo – kaže on za Luftiku.

Kratak period edukacije veoma je loš zbog nezavisnih kandidata koji zbog toga nisu mogli na vreme da pokrenu svoje izborne kampanje i da se organizuju kako treba.

Iako se izbori održavaju u nedelju, 13. juna Izborna komisija i dalje nije formirala Biračke odbore, a oni su ti koji moraju direktno da sprovode glasanje. Sovilj kaže da to građanima predstavlja problem jer su skeptični o pravičnom sprovođenju izbora i o tome koliko će glasanje biti tajno.

Takođe, tu je i nedostatak glasačkih listića jer prema Uputstvu o radu, koji sastavlja Gradski odbor, to tako treba da bude na izborima za Savete mesnih zajednica. U pokušaju da stvori veću transparentnost, Sovilj je kreirao QR kod pre ko kojeg građani mogu da pročitaju Uputstvo.

Kada se radi konkretno o njegovom zadatku predlagača, problematično je to što niko od njih nije adekvatno obučen da radi ovaj posao, a ovo im je prvi put se pojavljuju u ovakvoj ulozi. Takođe, masovnost koji će ovi izbori doneti doneće i dodatne prepreke. Sa druge strane, njihovo pojavljivanje je bitno jer su oni svi nestranački ljudi koji bi trebalo da budu prisutni na izborima, a to im je pravo po Uputstvu o radu odbora, kao i po Statutu.

– Nezavisnih predlagača, to jest posmatrača ima koliko i nezavisnih kandidata“. Problematika jeste ta što ti nezavisni posmatrači nisu obučeni ljudi, nisu ljudi koji su to godinama radili, ovo im je prvi put – rekao je sagovornik Luftike.

On za ovaj portal dalje priča o masovnosti ovih izbora i kako zbog toga takođe mogu postojati potencijalni problemi.

– Zbog činjenice što će ovo biti najmasovniji izbori za mesne zajednice do sad pošto su dobili veliku medijsku pažnju i zbog toga što će nezavisni kandidati na izbornička mesta dovesti svoje glasače koji do sada po pravilu nisu učestvovali u izborima. Zbog toga pretpostavljam da će biti nesnalaženja u samom izbornom procesu – kaže sagovornik Luftike govoreći da čak nisu dobili ni uputstva za mere bezbednosti zbog pandemije virusa Kovid-19.

Mediji kao važna karika u procesu

Saradnja medija sa građanima u smislu informisanja, a potom i promocije nezavisnih kandidata od ključnog je značaja za podizanje šansi za promenu strukture saveta mesnih zajednica. Zbog toga postoje i organizacije koje potenciraju medijsko pokriće povodom ovakvih događaja.

Grupa za konceptualnu politiku (GKP) se već deset godina bori kako bi građanima ukazala na značaj mesnih zajednica, mesne i lokalne smaouprave i prava građana da neposredno učestvuju u njihovom radu. To rade preko akcija koje organizuju, ili putem medija Bilten Stanar koji oni vode u saradnji sa udruženjima, aktivistima i novinarima.

Sagovornica Luftike iz GKP Branka Ćurčić kaže da je rad novinara i nezavisnih medija u smislu izveštavanja o radu mesnih zajednica izuzetno bitan jer se time nezavisni kandidati ohrabruju da sprovedu svoja elementarna prava. Ona pod poseban značaj u ovoj situaciji svrstava lokalne medije.

– Medijsko svetlo je privuklo i veći broj nevladinih organizacija, poput Skupštine slobodne Srbije i drugih, koji su govorili o značaju i problemu ovih izbora i generalno mesne samouprave za građane i za celokupan politički sistem – rekla je Branka Ćurčić za Luftiku, ali je dodala i da smatra da ovaj problem za sad nije dovoljno zastupljen u medijima, pogotovo zbog manjka nezavisnih.

Predlagač Vladimir Sovilj za Luftiku kaže da je dosadašnji manjak medijskog pokrića, a sa tim i edukacije građana o izborima za MZ bio političke prirode.

– Mogu da kažem da od kad postoje neki slobodni parlamentarni izbori, nijedna vlast to nije propagirala kao bitne izbore – kaže on smatrajući da su vladajuće stranke verovatno imale više koristi od toga da se glasanje za savete obavi u tišini.

– To meni nije jasno, ali da prilikom izbora za mesne zajednice nije bio javno edukovan narod govori to što moj kontakt sa glasačima jeste da em što ne znaju gde im se mesna zajednica nalazi, em što uopšte ne znaju da postoje izbori, a potom i da ne znaju uopšte da postoji nešto što se zove Savet mesne zajednice – rekao je on dalje takođe naglašavajući da predlagači moraju imati direktan kontakt sa medijima jer su prvi koji ulaze u mesnu zajednicu.

Sa druge strane, Branka Ćurčić iz GKP kritikuje javne servise koji uopšte nisu izveštavali o ovim događanjima, kao i lokalne medije bliske vlasti zbog napada na nezavisne kandidate.

– Prostora u javnim servisima za ovu temu nije bilo, ali zato jeste u lokalnim medijskim organima vlasti, koji su počeli da objavljuju članke kojima direktno napadaju pojedine nezavisne kandidate, sasvim neopravdano, pokušavajući da izvrše pritisak na njih i na javnost – rekla je sagovornica iz GKP izvlačeći zaključak da se vlast na ovaj način „bori protiv sopstvenih građana“.

Nezavisni kandidati kao najveća nada za promenu

Za razliku od prethodnih izbora za mesne zajednice, ove godine učestvuje mnogo nezavisnih i nestranačkih kandidata, dok opozicija bojkotuje izbore ili se za njih sprema u tajnosti. Branka Ćurčić kaže da se jedino Demokratska stranka oglasila iz redova opozicionih partija kako bi ohrabrila građane u odluci da se kandiduju, a iz Beograda se povodom ove teme i istom porukom javio pokret „Ne davimo Beograd“.

Sama ideja građana da se pokrenu u svrhe ozbiljnijih promena je upravo ono što ove izbore razlikuje od prethodnih i na taj način će dobiti priliku da se izbore na pozicije koje su im zakonom predodređene.

Predlagač Vladimir Sovilj smatra da je značaj nezavisnih kandidata na predstojećim izborima veoma velik jer će ohrabriti građane da zauzmu veće učešće u zajednici i lokalnoj politici. „Ovo su izbori u kojima nezavisnih kandidata ima dovoljno da se zauzme većina u određenim mesnim zajednicama i to će možda ohrabriti ljude da se za četiri godine bolje organizuju da zauzmu što veće učešće u radu lokalne sredine“, rekao je Sovilj za portal Luftika dodajući da će zahvaljujući inicijativi građana članovi Saveta koji su članovi neke političke partije konačno dobiti nadzor.

Depolitizacija saveta MZ kao primarni cilj

Iako partijama nije eksplicitno zabranjeno da izađu na izbore za savete mesnih zajednica, građani se kandiduju na njih imenom i prezimenom ne pominjući političko opredeljenje. Po statutima mesnih zajednica u Novom Sadu naznačeno je da mesne zajednice nisu političke organizacije, već organizacije građana. Branka Ćurčić iz GKP za Luftiku navodi da građani imaju ustavom garantovano pravo da direktno učestvuju u radu lokalnih samouprava, što se po njenim rečima prilikom ovih izbora uveliko krši.

– Većinska partija na vlasti, SNS, koja i vodi grad, morala je da kandiduje svoje članove kao građane, a potom masovno deli stranački propagandni materijal kojim ih identifikuje kao članove partije. Time osporava pomenuta prava građana na neposredno učešće u lokalnim političkim procesima, prava koja danas samoorganizovani građani kao nezavisni kandidati na ovim izborima, između ostalog, pokušavaju da odbrane – rekla je naša sagovornica.

Ona kaže da je organizacija građana da na izbore izađu kao nezavisni kandidati može da se nazove „politizacijom u pravom smislu javnih i građanskih politika“, ali da oni sopstveni aktivizam žele u potpunosti da odvoje od politike što se dešava povodom taktike vladajuće partije da svaki pokušaj popravljanja situacije okarakterišu kao pokušaj opozicije da naruši poredak.

U poslednje dve godine saveti mesnih zajednica u Novom Sadu sazvali su manje od šest zborova koje su inicirali građani jer vlast nema nameru da sprovede njihove ideje u delo. Zbog toga velik značaj ima decentralizacija i depolitizacija svih saveta na teritioriji ovog grada.

– Građani se toga čuvaju, iako ne mogu da izbegnu ovakve pritiske kada pokušaju nešto da urade za svoju lokalnu zajednicu. Ali mesne zajednice bez prisustva partija, koje bi dakle vodili građani, dobile bi na značaju jer bi pre svega njihov rad bio javan, one bi bile otvorene za inicijative njihovih komšija po raznim pitanjima, od komunalnih i urbanističkih do socijalnih i stambenih – rekla je za Luftiku Branka Ćurčić dodajući da bi se na taj način konačno održavali zborovi gde bi građani zajedno donosili odluke i sarađivali na poboljšanju kvaliteta života.

Na izborima za savete mesnih zajednica održanim 6. juna Srpska napredna stranka (SNS) je odnela ubedljivu pobedu u više mesta u Srbiji, očigledno je da su se i oni dobro organizovali jer uviđaju njihov značaj. Sovilj za Luftiku kaže da je razlog tome što su oni svesni da „za sve projekte koji se finansiraju iz inostranstva, donatori zahtevaju saglasnost lokalnih zajednica“.

Kako do bolje budućnosti?

Da bi Saveti mesnih zajednica služili svojoj svrsi, tačnije da bi postali prostor u kom građani mogu da iskažu svoje brige i daju predloge za poboljšanje kvaliteta života, potrebne su prvenstveno korenite promene u vidu izbora. Potrebno je početi od transparentnosti i edukaciji stanovništva preko službenih glasnika i medija koji moraju da podrže inicijative, a sa tim su saglasni i sagovornici Luftike.

Za potencijalno rešenje i poboljšanje ovog izbornog procesa u budućnosti, Sovilj kao najbitniju stavku navodi pravovremeno obaveštavanje mesnih zajednica da treba da se održe izbori. Takođe je od izuzetnog značaja da Saveti koji sada budu formirani stvore mnogo bolju komunikaciju i kontakt sa građanima svojih mesnih zajednica jer to određeno i Statutom.

– Znači kroz četiri godine aktivnog učešća mesnih zajednica sa građanima izvršiće se jedna vrsta edukacije u kojoj će ljudi shvatiti čemu one služi. I nakon te četiri godine smatram da će ljudi shvatiti korist mesnih zajednica, te će i izbori sigurno biti masovniji ili će barem nastati veći pritisak građana da se na vreme edukuje narod i definiše sve što je vezano za izbore – zaključuje predlagač Vladimir Sovilj za portal Luftika.

Situacija koja je nastala uoči izbora u 13. juna u Novom Sadu izgleda mnogo bolje nego bilo koji prethodni izbori za savete mesnih zajednica u ovom gradu. Građani su odlučili da stvar preuzmu u svoje ruke i u velikom broju će izaći da glasaju u nedelju. Uz to, medijsko pokriće i promocija kandidata bila je takođe veća nego do sad, što stvara prostor za ozbiljne promene u naredne četiri godine.