Već je otprilike mesec dana otkako se u jednoj od glavnih pančevačkih ulica – Spoljnostarčevačkoj – pojavio ćutljivi mladi čovek pod imenom Nemanja Ristić, koji je zauzeo gumu nalik na veliki otoman i odatle ne mrda ni danju ni noću, ni po suncu ni po kiši.
To je ubrzo počelo da unosi nemir i podozrenje u okolne kuće, ali kako se, prema rečima stanara, ubrzo ispostavilo da nesretni mladić nije agresivan, čak ni navalentan i od komšija ništa ne traži, niti prosi, ljudi su se sažalili.
Tako su počeli da mu pomažu donoseći hranu, lekove, ćebad, jorgane, pa i najlon-džakove budući da je on proveo i nekoliko kišnih noći pod vedrim nebom, piše portal 013 info iz Pančeva.
Kada je padala kiša, pojedine komšije su ga pozvale i da prenoći u zatvorenom, što je on glatko odbio iz samo njemu znanih razloga, kao i mnoga druga nastojanja da mu se pomogne.
Dvadesetpetogodišnji Nemanja Ristić u Pančevo je došao iz Šapca sa majkom i očuhom (otac mu i dalje živi u Šapcu) i nastanio se u blizini, u naselju Vojlovica.
U razgovoru s njim lako se dolazi do zaključka da je mladić dobroćudan, ali da očito ima neku teskobu, kao i da je veoma razborit i čak je u prvoj rečenici pokazao odličnu memoriju.
– Od 27. septembra 2017. pa do 22. marta 2021, živeo sam u Pančevu sa majkom i očuhom. U međuvremenu sam se zaposlio u jednoj firmi i radio godinu dana obezbeđenje objekata, za šta sam stekao licencu, a neko vreme bio sam u Pančevu, da bih potom bio prebačen na Dedinje. Na poslu mi je bilo dobro, ali sam u međuvremenu ostao bez smeštaja, nakon što sam napustio majku i očuha, zbog nesporazuma s njim. Prestao sam i da radim, iako još uvek nisam dobio otkaz. Otada sam ovde i niko mi nije pravio probleme, a mnogi ljudi su zaista dobri prema meni. Što se tiče uslova, nisu neki, ali uspem nekako da odspavam, potom malo i prošetam. Ne znam šta ću dalje – kaže Nemanja za portal 013 info.
Ovaj povučeni mladić gotovo na svako pitanje odgovara sa „dobro mi je”, ali je očigledno da ga je u najmanju ruku zahvatila apatija i nije mu jasno šta će sa sobom.
I dok očuh nije želeo da priča o njemu, a do majke nije bilo moguće doći, bivši šef ima samo reči hvale za Nemanju, uz opasku da mu nije jasno zašto se mladiću sve to događa, ni zašto nije otvorio tekući račun, kako bi mogao da podigne zaostale plate, što još uvek može da uradi.
I komšije su pomagale na razne načine, počev od dostavljanja hrane do pokušaja da mu nađu smeštaj i posao.
Pokušali su i da kontaktiraju sa nadležnim službama, ali je problem u tome što se ne zna ko je zapravo nadležan.
Jedno je sigurno – Nemanja sa svojih dvadeset pet zaslužuje pomoć i pravu šansu, pa je dobrodošao svako ko može da mu je pruži…
Dodaj komentar