Magazin Novi Sad

Devojka iz Novog Sada pomogla beskućniku, a onda je usledio šok kad je saznala o kome je reč

beskucnik_
Foto: Ilustracija

Devojka iz Novog Sada sinoć je doživela, kako kaže, neverovatno iskustvo. Naime, ispred Železničke stanice naišla je na beskućnika, a onda ostala u šoku, jer je izmučeni čovek zapravo profesor hemije.

Kako je opisala u objavi na Fejsbuku, čovek je sedeo na šetalici, bio slabo pokretan i tražio je utočište i sklonište od ledenog vetra. Nažalost, Železnička stanica bila je zaključana, te je Novosađanka odlučila da popriča sa njim i pruži mu pomoć.

– Čovek sedi na šetalici, vidi se da je slabo pokretan, bez ulaženje u detalje, u lošem stanju. Ranije je Železnička stanica ostajala otključana celu noć i to je pružalo priliku onima koji nemaju gde od kiše i zime i slično da nađu privremeno skrovište.

Neko je odlučio da se ta praksa prekine i sada takvi ljudi, zajedno sa uglavnom napuštenim kucama i macam sede prosto ispred, gde je približno nešto malo toplije, ali i dalje nedovoljno.

Ne razgovaram često sa beskućnicima, iako im često pružim koji dinar ili nešto da pojedu ali me je večeras nešto navelo – misleći, s njima niko ne priča, svi ih zaobilaze kao nepoželjne pakete na ulici, možda ovom nesrećnom čoveku u ovoj kišovitoj i hladnoj noći koja reč nešto bude značila.

Pričali smo i on je pozitivno prihvatio moje obraćanje i čini mi se da mu jeste prijalo. Prijalo je i meni. Saznala sam da je obrazovan i dobila neki okvirni uvid u to zašto mu je sudbina takva kakva je – prepričava ova devojka.

Već sledećeg trenutka čovek joj je ispričao da je profesor hemije. U prvi mah se nećkala. Nije bila sigurna da li da mu veruje, ipak, dala mu je novac.

– Čovek kaže da je bio profesor hemije – da li mu je za verovati, pomislila sam, međutim koristio je vrlo elokventne reči i videlo se da je visoko obrazovan, više od 90 odsto ljudi koje dnevno sretnem. Takođe bih volela da napomenem da mi je čovek rekao da je skoro izašao iz bolnice.

On je zaista, u papučama, nosi pelene (koje očigledno sam ne može da menja niti ima čime da ih zameni)… Postoji mogućnost da je čovek dementan i da ima porodicu koja ga možda traži? Ukoliko se neko slučajno pronađe u priči, da zna gde je.

Oko njega naravno, i nažalost, prazni unučići. Dala sam mu nešto novaca jer nije ništa u blizini radilo a bus mi je uskoro kretao. Pitala sam ga da mi obeća da će prvo kupiti da jede pa ako nešto ostane nek troši kako mu volja.

Nadam se da će ispuniti obećanje, mada nemam mnogo nade. Dok sam stajala pored njega i i sama se mrznula, dve devojke su čule moj razgovor sa njim i jedna, pa posle i druga, prišle i dale nešto novaca a ova druga pecivo iz pekare.

Jedna od njih, koja je stigla tu ranije, hranila je napuštene kučiće nekoliko metara od ovog gospodina – nastavlja ona svoju priču.

Ova situaciju podstakla je mladu ženu na razmišljanje. Koliko zapravo onima koji nemaju nikog na svetu znači lepa reč, pažnja, podrška…

– Takođe sam nastavila da razmišljam o toj lančanoj reakciji. Koliko puta se i meni desi da samo prođem pored nekog, teško mi je i da ga gledam. A možda baš imam malo para u novčaniku, fali i meni za sto stvari, žurim…

Večeras sam pomislila da bi ti ljudi možda voleli kad bi neko s njima iskreno popričao, na stranu i pomoć, i na moje lepo iznenađenje taj pokušaj se toliko isplatio da je doneo radost i njemu i meni i tim dvema devojkama.

Mislim da ćemo možda i nas tri, koje se ni ne poznajemo, u budućnosti drugačije prilaziti ovakvim situacijama – poručuje devojka iz Novog Sada.

Novosađanka navodi da je priču podelila isključivo kako bi podstakla i druge da pričaju sa ljudima, da ne ignorišu tuđe probleme. Možda će naše malo pomoći nekom da prebrodi težak period i ugleda svetlo na kraju tunela.

Beskućnik od rođenja: Gorana majka ostavila u kesi za hleb, pronašao je oca, pa ponovo završio na ulici (VIDEO)

Izvor: Telegraf

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link