Monja Švec, joga učitelj: Sva naša patnja dolazi iz neznanja

Ona je hrabra devojka koja neprekidno ponire u dubine svoje duše, upoznaje svoje strahove, suočava se sa njima, svoje slabosti pretvara u prednosti, otvorenog je srca i uma, spremna da neprekidno uči i raste.

Radoznalog je duha koji se vrlo rano zapitao ko smo, odakle dolazimo, ko nas je stvorio. Traganje za odgovorima ju je približilo istočnjačkoj filozofiji i jogi. Ovo je priča, tačnije put Monje Švec, sertifikovanog joga instruktora hatha i satva joge, ajurvedskog savetnika za lepotu i reiki praktičara.

Prvi susret sa jogom

Oduvek mi je bilo primamljivo istraživanje same misterije života – ko smo, odakle stižemo, ko nas je stvorio. Osećaj da imam ovo telo od kog je satkana sva ta misterija, daje mi posebnu snagu da znam da postojim, da sam živ čovek koji voli da voli, sanja, uči, plače, da se daje, smeje, putuje i spoznaje. Mogu reći da me sve ovo karakteriše kao živog čoveka koji poštuje ovaj život sada, kaže Monja i otkriva da je sve krenulo još od malih nogu, kada nije znala za jogu, ali je osećala da postoji nekakva viša sila koja nas sve vodi i povezuje.

„Želela sam da je i fizički „dokažem“ sebi. Moj istraživački duh me je vodio u mnoge situacije i nevolje kako bih dokučila prirodu te sile. Knjige iz domena prirodnog lečenja, bioenergije i jogičkih učenja kao da su same dolazile do mene. Imala sam šesnaest godina i obuzimalo me je neopisivo ushićenje dok sam ih čitala. Istočnjačka filozofija je tada bila u meni kao već poznata i pitka, osećala sam da čitam nešto već čitano, da smo jedno. U dvadestiprvoj godini susrećem se sa prvom učiteljicom joge u Novom Sadu i moj put vežbanja kreće da se razvija i otvara sve do danas.“

Indija je dom za dušu

Već tri godine za redom Monja posećuje Indiju koju naziva „domom za dušu“ u koji se stalno vraća.

„Inspiracija koju dobijam kad sam tamo, neponovljiva je na bilo kom drugom mestu. Znala sam da ću živeti i učiti u Indiji. Bilo je samo pitanje dana kada će se to dogoditi. Prvi put kada sam otišla, spontano se odigralo da sam upisala dalji kurs za obuku joga učitelja satva joge u Rišikešu. Nakon toga, njihov tim me je pozvao da radim sa njima na obukama i da volontiramo za zajednicu, za sve one ljude kojima treba bilo kakva pomoć i ceo taj put se nastavio sve ove godine. Dok sam tamo boravila edukovala sam se na raznim seminarima ajurvedskog kuvanja, joga terapija, a u Delhiju završavam obuku za ajurvedskog savetnika za negu i lepotu na ajurvedskoj klinici. U slobodno vreme sam obilazila sveta mesta i hodočašća na Himalajima, svete hramove i pećine na tropskom jugu, sklapala nova poznanstva, provodila vreme sa slonovima u džungli i ostajala po nekoliko dana u drevnim gradovima za koje se veruje da čiste karmu uz svetu reku Gang. Indija mi je ukazala ko sam i kuda da idem, dala mi je smernice kako da živim bogato iznutra i da sa radošću to podelim sa svima u vidu blagoslova.“

Joga instruktor

Monjin put predavanja započinje u Bačkoj Palanci, u jednom spa centru gde je držala grupne časove hatha joge. Nakon toga, odlazi u Novi Sad i Beograd, gde predaje u manjim fitnes centrima i drži privatne časove joge.

„Živela sam i predavala u Parizu preko leta, bazirajući se na joga radionicama. Najduže sam se zadržavala predavajući i volontirajući u Indiji u drevnom gradu jogija – Rišikešu gde sam asistirala na kursevima za obuku joga instruktora satva joge raznim polaznicima iz celog sveta. Trenutno sam posvećena našem novootvorenom holističkom studiju „Akaša“ u Novom Sadu gde se odvijaju časovi joge, tretmani lepote po indijskoj medicini, rad sa decom, razni seminari i kursevi…“

Savršeni smo takvi kakvi jesmo

Joga i rad na sebi je jedan doživotni proces, veruje Monja.

„Jednom kada uđemo u takve vode, ne vraćamo se nazad. Zašto? Kada krenemo da skidamo „veo nesvesti“ sa sebe jogičkim praksama, tada naša prava priroda počinje da sija. Tome me joga uči svakodnevno i podseća da je život jedna konstantna promena, da je sve u kretanju. Vraćamo se sebi, uviđamo da smo savršeni takvi kakvi jesmo i to je za mene nešto predivno. Joga nas menja iz korena, ukazujući gde je naš mrak, gde smo najranjiviji i nezaštićeni, gde patimo i zašto patimo. Tek kada sam nekoliko puta dodirnula najmračniji deo sebe (a to je neminovno), uvidela sam svoju prirodu – moje Biće ili čistu svest od čega smo stvoreni. Radost koja se rađa posle toga je neopisiva.“

Neznanje stvara patnju

„Svi nemiri, nezadovoljstva, nesreće unutar nas dolaze iz jednog jedinog uzroka- iz neznanja koje stvara patnju. Dokle god smo samo podložni čulima, javlja se određeni osećaj u telu koji prate razna naša sviđanja i nesviđanja, uverenja, žudnje koje stvaraju patnju posle izvesnog vremena. Kada god nastupi osećaj – reakcija na nešto (ljutnja, gnev, ljubomora, tuga, strast, superiornost..), treba da posmatramo taj osećaj bez reagovanja. Ako ostanemo smireni na reakcije i osećaje u telu, nestajaće vremenom njihova snaga, prestaćemo da se vezujemo za nove osećaje, a stari obrasci će se poništiti. To je dug proces koji zahteva strpljenje“, kaže Monja, ali na kraju se rađa milost, vraćamo se pravoj prirodi, svojoj duši, živeći isti život, ali na potpuno nov način.

Koračam smelije

Joga ju je naučila mnogo o njenim strahovima i kako da se suoči sa ranama koje je stvorila patnja iz neznanja.

„Uvek je turbulentno, ali kako se krećem napred, svaki put moje srce ispuni osećaj velike zahvalnosti. Rađa se mudrost i ljubav prema svemu što jeste, prema sebi i svim živim bićima. Posle toga znam da me opet čeka novo suočavanje sa još većim zadatkom, ali koračam smelije, zahvalnije i predanije sa potpunom verom.

Na mojim časovima, volim da se postavim u život studenta koji je došao po pomoć. Na taj način se duboko konektujemo i samo nam se od sebe pokazuje kuda da idemo sa radom. Tada prirodno osetim šta je toj osobi potrebno i gde leži koren problema, zatim bivam vođena od strane studenta i dajem tehnike.“

Uzori

Kako kaže nema uzore, ali prati i poštuje svakoga ko praktikuje autentično življenje, ko ide kroz život bez slepog verovanja u nečije teorije i tvrdnje, već koristi svoju bistrinu i težnju da proveri ono što čuje ili nauči, dozvoljavajući svojoj intuiciji i mudrosti da ga vodi.

„Jedan od mojih učitelja kaže: „Dao sam ti tehnike. Sada mi ništa ne veruj, sve sama proveri“. Na ovaj način ne gubimo zdrav razum i jako važno uzemljenje; jačamo snagu volje i odluke, mirno prihvatamo život i u nama se polako budi življenje iz srca.“

Tišina vraća lepotu

Vreme često provodi u tišini i u prirodi. Tišina je ispunjava, jer vraća sve one lepote što putem uma i dnevnih aktivnosti izgubimo i akumuliramo u vidu negativnih emocija. U slobodno vreme slika, fotografiše, pleše, kuva, raduje se i uživa u plesu života koji se stvara. Ne bi mogla reći da je nešto posebno besni, ali je rastuži ljudska pohlepa i bezosećajnost. Najveća podrška su joj porodica, prijatelji, studenti, učitelji kroz koje neprekidno uči i spoznaje sebe.

Intuicija mi pokazuje put