Magazin Putovanja

Maldivci uzvraćaju udarac klimatskim promenama i grade ostrvo otporno na budućnost.

vestacko ostrvo maldivi
Novo veštačko ostrvo napravljeno je od miliona kubnih metara peska sa morskog dna, foto: Hassan Mohamed

Nijedna druga zemlja se ne suočava sa takvom ekološkom pretnjom kao Maldivi.

Njihova luksuzna odmarališta na plažama možda su svetski poznata, ali rast nivoa okeana ugrožava samo njihovo postojanje.

Više od 80 odsto rasutih ostrva – od 1.200 koji čine Maldive – imaju nadmorsku visinu manju od metra.

Zato su Maldivci čvrsto rešili da uzvrate udarac kako bi opstali – stvorivši grad 21. veka, nazvan „Gradom nade”, na novom veštačkom ostrvu nazvanomm Hulhumale.

Melioracija

Iskoristivši milione kubnih metara peska ispumpavanog sa dna mora, melioracija je pomogla da se novo ostrvo podigne više od dva metra iznad nivoa mora.

Faza broj jedan započela je još 1997. godine. Do kraja 2019. godine, više od 50.000 ljudi već je živelo na Hulhumale.

Ali ambicije za novo ostrvo mnogo su veće od toga.

Na kraju je zamišljeno da do sredine 2020-tih primi više od 240.000 ljudi u besprekorno dizajniranom stilu života.

Zamišljeno sa „klimatskim promenama na umu”

„Hulhumale je osmišljeno na osnovu pažljivog razmatranja klimatskih promena u njegovoj arhitekturi i zajednicama”, objašnjava Arin Ahmed, direktor poslovnog razvoja pri Korporaciji stambenog razvoja (HDC) koji nadgleda izgradnju „Grada nade”.

„Građevine su orijentisane u pravcu sever-jug da bi smanjile zagrevanje i poboljšale toplotni ugođaj.

„Ulice su osmišljene tako da optimizuju nalete vetra, smanjivši zavisnost od klimatizacije. A škole, džamije i parkovi nalaze se na 100-200 metara udaljenosti peške u odnosu na stambena naselja, čime se smanjuje upotreba automobila.”

Električni autobusi i biciklističke staze takođe su deo novog gradskog pejzaža.

Planeri Hulhumalea žele i da trećinu njegove energije izvlače iz solarne energije i da iskoriste kišnicu za snabdevanje vodom.

Zemlja u zamenu za koralne grebene?

Ali nije li sam čin gradnje veštačkog ostrva nešto što je štetno po životnu sredinu – naročito na mestu koje je slavno po koralnim grebenima i besprekornim plažama od belog peska?

„Posebno je problematičan rad na melioraciji”, izjavila je doktorka Holi Ist sa Katedre za geografiju i ekološke nauke na Univerzitetu u Nortambriji, ekspertkinja za ostrva sa koralnim grebenima sa iskustvom sprovođenja brojnih istraživanja na Maldivima.

„Ne samo da to može da uništi koralne grebene, već stvara i beskrajne kovitlace taloga koji putuju do drugih koralnih platformi. Talog prekriva korale i blokira sunčevo svetlo, što utiče na njihovu sposobnost hranjenja, rasta i reprodukcije.”

Krupna ambicija

Ali sa sve većim porastom broja stanovnika, melioracija je postala prosta činjenica života na Maldivima.

Jedna olakšavajuća okolnost mogla bi da bude da, prema izveštaju Svetske banke iz 2020. godine, „širi region Malea, naročito u Hulhumaleu, nema značajna prirodna staništa – a koralni grebeni su uglavnom već propali.”

I dok je Hulhumale prevashodno osmišljen tako da unapredi živote Maldivaca, on isto tako utire put gradnji ostrva koja bi mogla da postanu nove nade za čovečanstvo u eri klimatskih promena, piše BBC, prenosi 021.

Bračni par ostao zaglavljen na beskrajnom medenom mesecu na Maldivima

Redakcija

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

12 Shares
Share via
Copy link