Ljiljana Stjepanović, prvakinja ,,Pozorišta na Terazijama”, važi za veliko ime u domaćem svetu glume, a publika ju je dodatno zavolela kao simpatičnu bakicu Radojku u seriji ,,Selo gori a baba se češlja”. Svoju popularnost Ljiljana je iskoristila kako bi ženama skrenula pažnju na borbu protiv raka dojke, a bila je i jedno od zaštitnih lica kampanje za prevenciju ove bolesti.
Ljiljana Stjepanović je rođena u Beogradu, 15. juna 1952. godine
Otac Jovan, poreklom iz Slavonije, bio je vojno lice. Imao je težak život kao mladić. Proveo je tri godine u zloglasnom logoru Jasenovac, a cela porodica mu je ubijena tokom Drugog svetskog rata.
Želeo je da Ljiljana jednog dana bude ekonomista. Majka Milojka, po zanimanju kuvarica, bila mu je sušta suprotnost. Dok je Jovan bio miran i staložen, Milojka je bila nešto temperamentnija, a volela je da peva. Porodica je jako cenila kulturu i imali su puno knjiga, koje je Jovan čitao Ljiljani dok je bila mala. Osim Ljiljane imali su i sina Ljubišu, koji je od glumice stariji dve godine.
Pošto je bila nestašna i radoznala, roditelji su smatrali da je Ljiljani potrebna neka dodatna aktivnost na koju bi trošila svoju energiju, pa su je poslali na ,,Radio Beograd”, na audiciju za decu glumce. Tako je Ljiljana upala u čuvenu glumačku grupu Bate Miladinovića, sa kojim su radili dečiji radio program.
Bila je dobar đak do puberteta, a onda se nekako više zainteresovala za igranke i momke, nego za školu. Najveću tremu u životu imala je na prvoj igranci, kada ju je jedan dečko zamolio za ples.
Bila je verena za Bojana Repića u trenutku kada je polagala prijemni ispit za ,,Fakultet dramskih umetnosti”. Njene kolege sa klase takođe su poznati glumci: Radoš Bajić, Lazar Ristovski, Snežana Savić, Bogdan Diklić, Zlata Petković… Grupa je završila glumu u klasi profesorke Ognjenke Milićević.
Kada je započela svoju karijeru nakon studija, Ljiljana nije bila baš srećne ruke. Tada se razvela, a u “Pozorištu na Terazijama” gde je počela da radi, igrale su se uglavnom operete i komedije. Ljiljana se bavila pevanjem, ali se nadređenima nije dopao njen glas, pa je dobijala sporedne i epizodne role, koje nisu bile upečatljive. Da bi zaradila što više novca prihvatala je svaku ulogu.
Prekretnica u njenoj karijeri desila se kada je igrala babu Izergilu u predstavi ,,Cigani lete u nebo”. Iako je uloga podrazumevala pevanje, Ljiljana je briljirala, publika je sa oduševljenjem gledala ovu predstavu, pa Ljiljana sa trideset dve godine postaje prvakinja “Pozorišta na Terazijama”.
Ljiljana se bavi i pisanjem, pretežno poezije. Njena zbirka dečijih pesama “Ljudac” posvećena je starijoj unuci Kseniji.
Ljiljana Stjepanović se udalavala samo jednom, kada je imala 21. godinu. Svog supruga, Bojana Repića, upoznala je u srednjoj školi i počeli su da se zabavljaju. Bila je veoma mlada, zaljubljena i želela je da što pre osnuje porodicu. Na žalost došlo je do neslaganja između nje i bivšeg supruga, pa su se razveli nakon šest godina.
Brak se raspao, a glumica je svojevremeno pričala o tome kako je teško prošla kroz sve to.
“To je velika trauma i ne bih je nikome poželela. Jedva sam se iz nje iščupala i ne volim ni da se setim tog vremena. Mlada sam se udala, rodila decu, a onda razvela i ostala sama, tako da je sve to za mene bilo trauma. Da sam bila starija, možda bih to drugačije preživela, a ovako sve je bilo bolno i traumatično. Ipak, smatrala sam kako je bolje da deca rastu u miru i s jednim roditeljem, nego u lošoj atmosferi”, ispričala je ona svojevremeno za Story.
Tom prilikom je otkrila i da je do razvoda moralo da dođe jer njen bivši suprug nije imao razumevanja za njenu profesiju i bio je ljubomoran. Ipak, nikada nije nijednu ružnu reč izgovorila o njemu. Zaljubljivala se i nakon braka, ali sinovi su joj bili na prvom mestu, pa se nije ponovo udavala. Bojan Repić je preminuo pre nekoliko godina.
Iz ovog braka Ljiljana ima dva sina, Vlastimira i Igora. Svoju porodicu često pominje u intervjuima, naročito unuke. Ksenija (20), krenula je bakinim stopama i bavi se glumom. Pojavila se u seriji “Selo gori a baba se češlja”, glumi i u pozorištu, ali se još uvek ne zna da li će gluma biti njeno primarno zanimanje jednog dana. Jedna unuka Ljiljana nosi ime svoje bake.
Ona je svojevremeno istakla kako i dalje ima svoje rituale, a neki od njih je da u pozorište dolazi sat vremena ranije i popije kafu na miru. – Svaki glumac ima svoj ritual. Mi smo tako naučeni. Ja uvek prva dođem, mlađi su malo komotniji – rekla je Ljiljana.
Glumica je progovorila i o svojim naslednicima, koje voli da vidi u publici.
– Ove tri su male još, ali najstarija od mlađeg sina već je počela da se bavi pozorištem i već igra u jednoj predstavi. Uzela sam prospekt predstave u kojoj igra moja unuka, koja se zove po meni Ljilja, i stoji mi u sobi i kad ga pogledam, ja plačem – izjavila je ona u emisiji “Premijera”.
– Ja sam rekla, do 90. ću da radim, a posle ću da vidim da li ću moći ili ne – dodala je ona kroz osmeh.
Serija “Selo gori a baba se češlja” donela je Ljiljani dodatnu popularnost. Na seriji je radila sa svojim kolegom Radošem Bajićem, kojeg je upoznala na fakultetu. Radoš Bajić je koristio popularnost serije kako bi skrenuo pažnju na neke aktuelne probleme, a jedan od njih bio je i rak dojke, od kojeg se uspešno izlečila Radoševa supruga Milena.
U drugoj sezoni serije, Radojka, koju igra Stjepanovićeva, oboleva od raka dojke, ali uspeva da se izleči. Na taj način Bajić je skrenuo pažnju ženama širom Srbije da moraju ići redovno na preglede, upoznao ih malo bolje sa ovom opakom ali izlečivom bolešću. U čitavoj kampanji pomagala mu je i Radojka, odnosno Ljiljana koja je postala zaštitno lice ove akcije.
Izvor: Najžena
Srpskoj glumici predviđali su svetlu budućnost, a ona je jednostavno nestala
Dodaj komentar