Ivana i Goran iz Novog Sada putuju svetom, ideju za neobičan biznis pronašli u Rusiji

Već smo vas upoznali sa Goranom i Ivanom Babić iz Novog Sada koji su obišli više od 100 gradova sveta, a svoju ljubav prema putovanjima iskoristili su da pomognu i drugima, pa su tako pokrenuli blog Jeftino putuj na kojem savetuju ljude kako da obiđu što više destinacija za što manje para.

Oni su dugo razmišljali da pokrenu nešto svoje, posao koji će zajedno voditi, a konkretna zamisao o stvaranju porodičnog biznisa ekonomisti Ivani i grafičkom dizajneru Goranu pada na pamet 2018. godine, kada su već bili u braku, piše portal Priče sa dušom.

Vodilja je bila da posao bude povezan sa hranom, ali zdravom.

Mozgajući i neformalno razgovarajući danima, dolaze na ideju da tržištu ponude zdrav doručak, jer su se i sami nekoliko godina tako hranili.

Sve je krenulo od „problema“ koji su oboje imali na poslu, a to je bio prvi obrok u toku dana kada su se, spremajući se u žurbi za posao, hranili u pekarama ili pokušavajući da u prodavnicama zdrave hrane na brzinu naprave zdravu kombinaciju koju bi pojeli na putu do kancelarije.

To im je dosadilo i odlučili su da ustaju ranije i sebi za doručak pripremaju zdrave kaše od žitarica i pahuljica.

S obzirom na to da je takav zdrav životni stil njima služio, ovi supružnici došli su na ideju da počnu da prave kaše od žitarica i da ih prodaju ljubiteljima zdrave hrane i onima koji su u sličnoj situaciji: koji nemaju vremena, a mogu sebi da priušte drugačiji obrok.

Tako je nastala Kascha.

Jedna porcija kaše ima od 350-450 grama i svaka se pravi na licu mestа. Babići u ponudi imaju i posnu kašu sa humusom, kukuruzom i maslinama.

„Doručak nam je bio glavna inspiracija. Nismo neki veliki potrošači, hranu uglavnom kupujemo na pijacama, a kako slabo idemo u šoping po tržnim centrima, mi štedimo novac i na taj način putujemo po svetu kupujući jeftine avio-karte i pronalazeći pristojan smeštaj. Zbog toga nam je bilo bitno da i klijentima ponudimo nešto kvalitetno i zdravo, a trenutno u ponudi imamo dvadesetak kaša“, priča Goran na početku Priče sa dušom.

Zajedno su obišli 33 države, a svoje putopisne avanture predstavljaju na blogu Jeftino putuj, koji je prošle godine proglašen za jedan od 50 najboljih sajtova u Srbiji.

Pričaju mi da su tokom boravka u Moskvi videli da Rusi koriste heljdu u velikim količinama u ishrani, pogotovo zimi, jer poboljšava cirkulaciju krvi u telu.

Saznali su i da je to jedina biljka koja ne može genetski da se modifikuje, da nije žitarica iako je svrstavaju u tu grupu, kao i da sama sebe može da zaštiti od korova.

Videvši brojne male lokale koji prodaju proizvode od heljde, kako slane sa povrćem, tako i slatke sa voćem, pomislili su da bi nešto slično sa domaćim žitaricama mogli da isprobaju u Srbiji.

„Za sada smo prvi u Novom Sadu sa ovim tipom proizvoda. Ima restorana koji nude musli kao jednu od opcija za doručak, ali nismo čuli da postoji nešto slično poput našeg koncepta: slane kaše sa ovsenim pahuljicama, heljdom u zrnu ili prosom, i slatke bez šećera; da mogu da se ponesu u kutiji, a da koštaju od 170 do 280 dinara”.

“Osim poslovnih ljudi, među kupcima imamo i decu iz obližnje škole, kao i bake koje unucima kupuju ovakav doručak“, dodala je Ivana i istakla da njihov lokal radi do 13.30 sati i samo radnim danima.

Bračni par Babić nije imao mnogo novca za pokretanje posla, ali su ideja o sopstvenom biznisu i vera u uspeh prevagnuli.

Od kada se javila želja da pokrenu zajednički posao počeli su da štede za to, pa su tako na nešto novca od svadbe, vremenom, u proteklih par godina, dodavali još.

Zbog toga im je baš dobro došla ideja da postanu preduzetnici koji ne moraju da ulažu novac u mašine i opremu, niti u preskupu proizvodnju.

Sve što je bilo potrebno na početku su: prostor za lokal u Novom Sadu, nekoliko uređaja, raspisan konkurs za radnika i namirnice domaćeg porekla.

Sami sve kupuju i pišu recepte.

„Nabavili smo indukcioni rešo i ketler, našli prostor u ulici Narodnog fronta 54 i krenuli. Sve pahuljice, odnosno žitarice su iz Vojvodine, baš kao i voće i povrće. Većinu namirnica uzimamo od lokalnih proizvođača, jedino je južno voće iz inostranstva. Imamo i jednog mladog pčelara koji nas snabdeva domaćim medom“, objasnio je Goran i dodao da su još uvek na početku, da se posao polako razvija, ali da oni veruju u svoj brend.

Voleli bi da uskoro prošire Kaschu kroz franšizu u drugim gradovima, pa ovim putem pozivaju potencijalne saradnike da im se jave.

Opremanje i brendiranje lokala lako su i sa zadovoljstvom uradili jer je Goran po profesiji dizajner sa mnogo iskustva u toj oblasti.

Već 12 godina se bavi brendingom lokala, što uključuje dizajn prostora, logo, dizajn menija i flajera, pa mu, kako kaže, nije bilo teško da sve to napravi i za svoju porodicu.

Jedna od najtraženijih je kaša „Vojvođanka“ koja sadrži pršutu, kuvano jaje, sir i jogurt, dok druga, slatka, „Lenja pita“ ima ukus poznatog kolača sa jabukom (ovsene pahuljice, jabuka, med, cimet, orasi i suvo grožđe)

„Sadašnju radnicu Ružicu odabrali smo kako na osnovu njenog prethodnog iskustva, tako i prema njenoj ljubavi prema putovanjima. Tu smo se našli na istoj talasnoj dužini, jer i nas dvoje obožavamo da putujemo. Ostali kandidati na razgovoru su nam rekli da su davali otkaz posle nekoliko meseci rada, a Ružica je bila jedina koja je otišla od prethodnog poslodavca nakon 4 godine rada i to zbog rada vikendom. Tada smo se potpuno poklopili jer je naša ideja da se ne radi vikendom i praznicima, kako bismo mogli da putujemo. Zbog toga smo danas srećni i ona i mi“, rekao je Goran za Priče sa dušom.

Mada Kascha radi svih pet radnih dana, Babići uspevaju da nađu vremena za svoj hobi – putovanja i uređivanje bloga.

Nedavno su se vratili iz Jordana, a pre toga su bili na jeftinom putovanju po Slovačkoj, gde su se upoznali sa tamošnjim dvorcima.

„Drago nam je što su Novosađani lepo prihvatili našu poslovnu ideju i što sada mogu da uživaju u drugačijim, zdravim ukusima. Mi volimo ovo što radimo i zbog toga većina ljudi misli da je isuviše lako biti preduzetnik i voditi ovakav posao. Ali, koliko god da ima prepreka i nedoumica, ponosni smo što smo uspeli da ostvarimo našu porodičnu ideju.”

“Od žalopojki i kukanja nećete ništa dobiti, u preduzetništvu postoji samo jedna mogućnost, a to je da kreneš i da radiš.”

“Posle će sve samo doći na svoje mesto“, rekli su Ivana i Goran.

Na kraju Priče sa dušom dodali su da su se pojedini ljudi iz njihove sredine čudili što pokreću tako nešto i bili sumnjičavi u uspeh.

„Ako imate jasnu viziju i želju da kupcima ponudite nešto drugačije i zdravije i ako je samo i jedan to prepoznao kao dobru opciju – već ste uspeli. U početku je teško kada pokrećete nešto novo što nije toliko zastupljeno kod nas, a u našem slučaju to je bio izazov: objasniti ljudima i uveriti ih da pravimo nešto sito i ukusno. Treba samo biti istrajan i ne odustajati – dodali su.

Ljubica je posao arhitekte zamenila starim zanatom i u Brusu pravi ćilime i ćebad od domaće vune