Magazin

Kapetan tone sa svojim brodom: 79 godina od herojske plovidbe Aleksandra Berića

aleksandar-beric
Foto: Novosti, Privatna arhiva

Na današnji dan pre 79 godina posada rečnog monitora ” Drava” pod komandom poručnika bojnog broda Aleksandra Berića zauvek se upisala se u istoriju. Oni su se na današnji dan 1941. suočili sa nemačkom Luftvafe na Dunavu kod Čelareva.

Mladi poručnik

Berić se u duhu najhrabrijih pomorskih komandanata držao tradicije, da uprkos svemu ostane sa posadom i učini sve da u neravnopravnoj borbi spasi koliko god može mornare i potčinjene oficire i da pogine herojskom smrću na komandom mostu uz razvijenu zastavu.

Monitor “Drava” je bio monitor Kraljevske jugoslovenske ratne mornarice, u čijem se sastavu nalazio od 1920. godine.

Brodom je komandovao mladi poručnik bojnog broda Aleksandar Berić, koji je nesporedno pred rat prekomandovan iz Tivta u Novi Sad.

Monitor “Drava” početak Drugog svetskog rata dočekao je sa 82 člana posade. U pripremi za mogući rat sa Nemačkom smatrao je da će glavnu ulogu imati protivavionci jer upravo iz vazduha preti najveća opasnost.

Na žalost njegove opravdane sumnje su se obistinile, jer kad je ” Drava” krenula na borbeni zadatak upravo zahvaljujući ovom brodu kod Bezdana i Mohača napadnuti su privremeni aerodromi, a rezultat napada bio je da je upravo zahvaljujući Beriću avioni u aprilskom ratu nisu poletali sa tog aerodroma.

Telegram sa jasnom porukom

Dva dana posle nemačkog napada na Kraljevinu Jugoslaviju Berić je primio kratki telegram: ”Neprijatelj je napredovao na svim frontovima”.

Posle tih informacija, Berić je sam doneo mudru, ali prvenstveno plemenitu odluku, pošto je posada broda bila mešovita i sastavljena od Srba, Hrvata, Slovenaca, Mađara, Nemaca…

Berić je kao komandant razumeo da bi borba protiv sunarodnika za mnoge mogla da predstavlja teret.

Istakao je da on neće predati brod neprijatelju u ruke i razrešio je zakletve one koji hoće da idu s broda čija sudbina je bila veoma neizvesna.

Posle toga – tišina i međusobni pogledi. Muk je okončao narednik Karlo Banauh rekavši da ostaje.

Ubrzo posle njega, tako su se izjasnili i ostali. Ipak, pet vojnika, Mađara i Nemaca, prijavilo je da želi da ide s broda. Berić je naredio da niko ne sme da ih prekori. Podeljeno im je nešto suve hrane i oni su napustili “Dravu”.

Sudbonosni dan

Kjučni trenutak za posadu i sam brod dogodio se 12. aprila.

U noći izmedu 11. i 12. aprila, prilikom povlačenja ka Novom Sadu, “Drava” nailazi na prepreku, kada je porušen most kod Bogojeva.

Berić određuje manju grupu mornara da čamcem krene ka srušenom mostu, da eksplozivom ukolni delove mosta, koji su sprečavali plovidbu Dravi.

Zadržavanje broda iskoristilo je još nekoliko članova posade da dezertira, a čekanje od skoro sat i po kasnije ispostaviće se da je bila pogubna kako za Berića, tako i za posadu monitora.

Ubrzo na nebu pojavili su se nemački jurišnici Junkers ” Ju -87″ nazvane ” štuke”. Odlučujuća i neravnopravna bitka počela je nešto posle 11 časova.

Na rečni monitor ” Dravu” sručile su se bombe i kiša metaka ispaljenih iz mitraljeza, dok je manevrisao cik-cak. Hrabra posada nije ostala dužna nemačkim jurišnicima.

Nemački avioni prvo su napadali sa većih visina, ali i pored velike količine bombi i municije nisu uspeli da ozbiljnije ugroze jugoslovenski monitor, što ih je nateralo da promene taktiku i napadnu niže.

Promena načina napada, otvorila je mogućnost da protivavionci ” Drave” obore čak 10-12 aviona.

Međutim, ratna sreća posadi “Drave” okrenula je leđa, kad je avio bomba pogodila mašinski prostor zbog čega se brod zaustavio i time postao laka meta.

Na palubi su ležala tela mrtvih članova posade, a brod je počeo da tone. Međutim uprkos velikim gubicima, preživeli nisu želeli da napuste palubu.

Uprkos pokazanoj hrabrosti članova posade, komandant Berić naređuje da svi napuste “Dravu”.

Otišao je zajedno sa “Dravom”

Svi, osim njega. Aleksandar Berić je ostao sam na brodu.

Sudbinski povezani, jedno drugo učinili su besmrtnim. Berić je zajedno sa njim potonuo pozdravljajući zastavu u skladu sa nepisanim mornarskim pravilom: “Kapetan uvek tone sa svojim brodom.”

Sa brodom je nastradao i poručnik bojnog broda Aleksandar Berić i još 70 članova posade. Na obalu isplivalo je samo sedam članova posade koji su preživeli ovu bitku.

Telo nastradalog komandanta i još 60 mornara isplivalo je na sprud kod Belegiša tek sredinom maja meseca 1941.

Lokalni meštani koji su ga prepoznali sahranili su Berića na mesnom groblju.

Zabranjeni intervju Milunke Savić: Uzeli su mi ordenje i slike, sad sam kao mrtva

Izvor: Srbija Danas

35 Shares
Share via
Copy link