Učiteljica Leontina Kraus dobrovoljno je otišla u smrt da bi spasila najmlađeg srpskog komunistu

Beograd pamti učiteljicu u penziji, Leontinu Kraus, heroinu koja je samoinicijativno ustala protiv represije fašizma tokom Drugog svetskog rata.

Rođena 1881. godine u Bišćenovcu kod Varaždina, svoj radni vek je posvetila pozivu učiteljice. Svoje penzionerske i ratne dane živela je u Beogradu, kada je tokom 1942. odlučila da uputi nekoliko pisama predsedniku kolaboracionističke Vlade Srbije tokom Drugog svetskog rata, Milanu Nediću, otvoreno osuđujući nehumanu i zločinačku delatnost njegove kvislinške vlade, piše Ona.rs.

Kao učiteljica koja je život posvetila odgajanju i obrazovanju mladih ljudi, kojima je između ostalog predavala i nemački jezik, Leontina Kraus odbijala je da prihvati brutalnu represiju koja je tada sprovođena nad građanima, pa je u jednom od pisama koje je uputila Nediću predložila da Specijalna policija zameni njen život za život najmlađeg zatočenog komuniste u banjičkom logoru.

Leontina Kraus poslala je 8. decembra 1942. godine sledeće pismo:

“Gospodinu Predsedniku Srpske Vlade

Molim da oslobodite najmlađeg komunistu osuđenog na smrt streljanjem, a na njegovo mesto da se stavi mene.

U Beogradu, 8.12.1942. Cvetkova 6, kvart 7,

Leontina Kraus”

Leontina Kraus: Po duhu se osećam Srpkinjom, streljajte mene umesto najmlađeg komuniste(1942)https://t.co/gkzg1jHIOC pic.twitter.com/0YYJjhn8OX

— Yugopapir (@Yugopapir) March 28, 2016

Nakon tog hrabrog čina, istog dana je u svom stanu napisala i drugo pismo, ovaj put upućeno „Srpskom Narodu“, posvetivši ga komunistima, iako sama nije bila član nijedne partije.

“Srpskom Narodu!

Uoči moje smrti, u zadnjem pismu koje sada pišem, želim Vam predati najbolji deo mog životnog saznanja. Smrt nije bolna – i smrt je lepa kad časno sledimo poziv Prirode. Svaki koji oseća bitno čovečno u čoveku, staviće sve svoje snage na raspolaganju pregaocima oko komunističkog privrednog uređenja, a njegove nosioce prigrliti svom svojom ljubavlju i zahvalnošću – Moja poslednja osećanja posvećujem Komunistima.”

Po naredbi Šefa specijalne policije sedam dana kasnije izdat je policijski nalog da se učiteljica u penziji uhapsi. Leontina je privedena i saslušana 19. decembra 1942, u odeljenju specijalne policije u Beogradu, a zapisniku sa salušanja koji je sačuvan, objavljen je na sajtu “Yugopapir”.

Na saslušanju je izjavila da joj je otac bio Jevrejin prekršten u rimokatoličku veru, a majka poreklom Hrvatica i Nemica, dok se sama izjasnila Srpkinjom i ateistkinjom.

– Zovem se Leontina Kraus, rođena sam 16. aprila 1881. godine u Pišćanovcu, sreza Novo Marovskog od oca poč. Josipa i majke poč. Henrijete, rođ. Erlevain, po duhu se osećam Srpkinjom, krštena sam u rimokatoličkoj crkvi, neudata, neosuđivana, policijski nekažnjavana. Disciplinski kažnjena sa penzionisanjem i umanjenjem prinadležnosti za 50% zbog odricanja poslušnosti pretpostavljenim starešinama – nisam htela da vodim školsku decu u crkvu. Fizički i duševno zdrava – navodi se u zapisniku.

– Kao šestogodišnje dete upućena sam od strane roditelja u samostan reda Ursulinski u Pišćanovcu, a kasnije sam prešla u samostan Milosrdnih sestara u Zagrebu, gde sam završila i učiteljsku školu. Međutim, i pored ovakvog vaspitanja u detinjstvu, tokom daljeg života odbacila sam od sebe svako osećanje vere i osporavam pravo na postojanje bilo koje veroispovesti.

Iz ovakvog mog stava došla sam do ubeđenje da je komunističko uređenje u svetu jedino koje može da pruži ljudima ravnopravnost i ista prava na život, a u ovom svom ubeđenju potencirana sam i time što sam konstantovala da u našoj zemlji vodeće državničke ličnosti ne vode pravu narodnu politiku u cilju poboljšanja životnih uslova, već se grabe samo za svoje lične interese – izjavila je učiteljica tokom saslušanja.

Svoje razloge zašto se odvažila na tako hrabar čin, Krausova je obrazložila rečima da je ona na kraju životnog puta i da bi “puštanje omladinca komuniste” pomoglo da što pre preuzmu vlast u svoje ruke.

– Ovakvo moje shvatanje pobudilo me je da uputim predsedniku Srpske vlade nekoliko pisama u kojima sam zahtevala njegovo povlačenje sa ovog položaja, s tim da vođenje države ustupi komunistima čija je ideologija i praktična organizacija jedino sposobna za napredak i poboljšanje životnih prilika čovečanstva…

U jednom od ovih pisama zahtevala sam, da se pusti na slobodu jedan od najmlađih komunista, a da ja na njegovo mesto budem streljana.

Ovo sam uradila radi toga, što smatram da je moj životni put skoro završen, a da bi puštanjem na slobodu jednog komunističkog omladinca bilo pomognuto komunističkoj stvari da što skorije dođe do izražaja i preuzimanja vlasti u svoje ruke – navodi se u zapisniku učiteljicinog saslušanja.

Sebe je, iako nije imala partijske veze sa njima, smatrala otvorenim i beskompromisnim komunistom i kao takva bila je spremna “da primi sve posledice”.

Iako je bila označena drugom kategorijom zatvorenika, prema pisanju Vikipedije, odlukom upravnika logora Svetozara Vujkovića bila je prebačena u prvu kategoriju i posle nekoliko meseci provedenih u logoru, streljana je u zoru 7. juna 1943. godine u Jajincima.

U beogradskoj opštini Voždovac i danas postoji ulica koja nosi ime učiteljice Leontine Kraus, a reditelj Siniša Pavić ju je ovekovečio u seriji “Banjica”, prema kojoj je stara učiteljica streljana sa omladincem kojeg je želela da spase.

Izvor: Ona.rs

Miris najlepše antifašističke ruže iz pariskog vrta: Dirljiva priča o nastanku čuvenog Dior parfema