Vlada Velike Britanije 1939. naredila je masovno ubistvo kućnih ljubimaca, što je jedan u nizu događaja iz Drugog svetskog rata koji po svojoj brutalnosti i nehumanosti danas izgledaju neverovatno. Taj događaj je u istoriji ostao zapamćen kao “Britanski masakr kućnih ljubimaca”.
U prvim mesecima 1939. godine Britanija je formirala krizni komitet koji je trebalo da pronađe rešenja za redistribuciju hrane, goriva i drugih namirnica u slučaju da se zemlja nađe u ratu, piše Istorijski zabavnik.
Jednom kada je komitet počeo sa radom, na dnevnom redu su se, možda iznenađujuće, ali vrlo brzo našli – kućni ljubimci. Formirano je posebno telo koje je trebalo da se bavi isključivo pitanjem životinja u ratnom stanju ( National Air Raid Precautions Animals Committee).
Logika čelnika tog komiteta bila je sledeća: jednom kada se zarati i nastupi nestašica hrane, vlasnici kućnih ljubimaca imaće dva izbora – ili da sa svojim životinjama dele ionako nedovoljne količine hrane ili da ih puste da uginu od gladi.
Ako je to već opcija, zašto da se ljubimaca ne reše odmah?!
I tako su po celoj Velikoj Britaniji osvanuli pamfleti sa naslovom “Saveti za vlasnike kućnih ljubimaca”. U njima se sugerisalo da je životinje neophodno izmestiti iz velikih gradova na sela, a letak se završavao rečenicom: “Ako ne možete da ih ostavite na staranje komšijama, najbolje što možete da učinite za njih je da ih uništite”.
Na papiru se nalazila i fotografija pištolja koji može da posluži za “humano uništavanje” kućnih ljubimaca, a ove preporuke su štampane u svim dnevnim listovima i objavljene na BBC-ju.
Masovna histerija
I tako, kada je rat objavljen 1939. godine vlasnici kuca i maca su preplavili veterinarske klinike zahtevajući da njihovi ljubimci budu eutanazirani.
Mnoga udruženja veterinara pokušavala su da stanu na put takvim radikalnim merama i odbijali su da ubijaju životinje, ali to nije moglo da zaustavi histeriju.
Situacija se samo pogoršala nakon prvog bombardovanja Londona 1940. godine.
– Ljudi su se uplašili od mogućnosti da bombardovanje potraje, a hrana nestane i shvatili su kao neprimereni “luksuz” da imaju ljubimca tokom ratnog stanja – objašnjava Pip Dod, kustos Britanskog vojnog muzeja.
U novinama su čak počele da se pojavljuju i oproštajna pisma.
– U znak sećanja na Lolu, slatkog vernog prijatelja, kog smo uspavali 4. septembra 1939. godine kako bi bio spasen patnji tokom rata. Bio je to kratak, ali srećan život – 2 godine, 12 nedelja. Oprosti nam mali prijatelju – pisalo je u “Tail-Vagger” Magazinu.
Oni koji su se pobunili
Naravno, bilo je i onih koji su pokušali da spreče tu masovnu histeriju. Formirani su mnogi prihvatni centri i “sigurne kuće” u kojima su volonteri brinuli o životinjama. Najpoznatija od njih – “Battersea Dogs and Cats Home”, tokom šest godina rata uspela je da prehrani i sačuva 145 hiljada pasa iako je imala samo četvoro zaposlenih.
– Mnogi ljudi su nas kontaktirali nakon izbijanja rata da traže od nas da eutanaziramo njihove kućne ljubimce – bilo zato što su krenuli u rat, bilo jer im je kuća bombarodvana, bilo jer više nisu mogli da priušte da ih drže.
– Mi smo sve savetovali da ne preduzimaju tako drastične mere, a naš tadašnji menadžer Edvard Hilitut je pisao ljudima moleći ih da ne žure – kaže za BBC portparol organizacije “Battersea Dogs and Cats Home”.
Najpoznatija javna ličnost koja je ustala protiv ove surove prakse bila je vojvotkinja od Hamiltona, čuvena ljubiteljka mačaka. U prvim danima rata ona je iz Škotske dojurila u London kako bi dala izjavu za BBC.
– Hitno su potrebni domovi u unutrašnjosti za one pse i mačke koji bi inače morali da budu ostavljeni da umru od gladi ili budu ubijeni – apelovala je vojvotkinja.
Ona je sama na svom imanju osnovala svratište za životinje i poslala svoje osoblje da spase kućne ljubimce iz istočnog dela Londona. Stotine i stotine životinja preživele su zahvaljujući njoj. Kažu da nikada ni od koga nije tražila pomoć. Jedino se izvinila komšijama koji su se žalili na lavež.
Naravno, bilo je i “običnih ljudi” koji nisu poslušali savete vlade. Sa svojim ljubimcima delili su hranu koju su imali, a bilo je slučajeva da su na pijacama kupovali konjsko meso za njih.
Statistika je bila neumoljiva
Ali vladin pamflet je posejao moćno seme. Ljudima je u suštini njihova država rekla da ubiju svoje ljubimce i – oni su to uradili.
Istoričarka Hilda Kin kaže da je to bio samo još jedan način da se označi da je rat počeo.
– To je bila jedna od stvari koje su ljudi morali da urade kada su stigle vesti o ratu – evakuisati decu, prekriti prozore, ubiti mačku – smatra ona.
Jednom kada su prevazišli strah od bombi i nestašice hrane, mnogi vlasnici kućnih ljubimaca su zažalili zbog onoga što su uradili i krivili su vladu zbog histerije koju je izazvala.
Ipak, to nije moglo vratiti njuškice stradale zbog straha i histerije. Šteta je nepovratno bila napravljena. Procenjuje se da je samo u prvih nekoliko meseci od otpočinjanja rata širom Britanije ubijeno preko 750.000 ljubimaca.
Izvor: Istorijski zabavnik
Krvava istorija Dana zahvalnosti zbog koje se mnogi pitaju treba li ga uopšte slaviti
Dodaj komentar