Putovanje u Grčku preko Bugarske me je već duže vreme privlačilo. Ovogodišnji incidenti na makedonskoj granici, koji su izbeglice gurnuli u još teži položaj, samo su ubrzali moju odluku na taksv put. Svi razlozi koje sam merio, čak i bez izbegličke krize, išli su u prilog planiranju takve rute.
Nasuprot tome je bila jedino fama o lažnim bugarskim policajcima duž autoputa. Ispostavilo se da je to samo fama, ali da jeste bilo slučajeva tokom 1990-ih. Bugarska je odavno članica Evropske Unije i takvo razbojništvo na drumovima je danas nezamislivo.
Pošto sam putovao sa porodicom, iznajmljenim automobilom rent a car agencije u Novom Sadu, zbog naše 2-godišnje ćerkice smo odlučili da put presečemo na pola tako što ćemo prenoćiti u Pirotu. Odvajanje na autoputu kod Niša prema Sofiji, a iGo navigacija nas je pre Bele Palanke vodila na nekakav stari put. Predivni predeli na obroncima Stare planine, bistre i pitke vode su vredni barem jedne pauze. Potom silazak u Pirot, zaista lep i gostoprimljiv gradić. Prolazno vreme, više nego dobro. Novi Sad – Pirot ravno 4 sata.
Uz male konsultacije sa Booking.com komentarima, dan ranije smo odabrali prelep smeštaj u prenoćištu Crystal Lights. I nismo se pokajali, sobe su komforne, mirno je i čisto, a u cenu je uključen doručak.
Ujutro smo nastavili ka Grčkoj. Na graničnom prelazu nije bilo zadržavanja, a vinjetu za bugarske puteve kupili smo kilometar dalje, na Shell-ovoj pumpi. Košta 5,5 evra i važi 7 dana. Obilaznica oko Sofije je (još uvek) u izgradnji, ali je dovoljno funkcionalna za brz prolaz. Ipak, tu ne bi trebalo da jurcate.
Piroćanci su nas za vožnju kroz Bugarsku pripremili ovako: držite se kolone bugarskih vozila i saobraćajna policija vas neće zaustavljati. Tako je i bilo. Usput smo videli 10-ak patrola i gotovo svaki put sam vozio brže od propisanog, ali nijednom nas nisu zaustavili. Vožnja kroz Bugarsku ume da bude čarobna. Prelepi planinski predeli i mala mesta, a vrhunac lepote je Blagoevgrad, između Sofije i bugarsko-grčke granice.
Od 225 kilometara puta kroz Bugarsku, približno polovina su obični putevi – naselje, pa otvoren drum. Postoji dobar deo novoizgrađenog autoputa koji nije unet na mape ni navigacije. Pogotovo na jugu, prema Grčkoj. To nije autoput, to je pista! Važno je samo da usporite ispred tunela, a ima ih nekoliko.
Na 225. kilometru je granični prelaz, a s druge strane Irakleia. Na toj granici smo se zadržali 10-ak minuta.Grčki drumovi su prilično dobri, delom u kategoriji autoputa, a delom puta za motorna vozila, što je u rangu srpskog autoputa. Nakon 100 kilometar vožnje nailazite na prsten oko Soluna, gde je većini navigacija zaista neophodna. Nakon 10 kilometara imate odvajanje za Halkidiki, a odatle kud koji.
Naša odrednica je bila Hanioti na poluostrvu Kasandra. Od Pirota do cilja smo stigli za nešto više od 6 sati. Ukupno od Novog Sada do Haniotija 870 kilometara i 10 sati vožnje, sa 7-8 pauza.
Dodaj komentar