Kada se Amerikanka Bruk Blek 2020. godine sa porodicom preselila iz Los Anđelesa u Dansku, verovala je da će konačno pronaći ono što joj je godinama nedostajalo: manje stresa, više slobodnog vremena i bolju ravnotežu između posla i privatnog života.
“Mislila sam da će me odlazak u Dansku odmah ‘izlečiti’ od radoholizma, ali umesto toga još sam više prionula na posao, što mi je dugoročno samo naštetilo”, priznala je Bruk.
Danska je poznata po kraćoj radnoj nedelji, dugom godišnjem odmoru i kulturi koja vrednuje vreme provedeno sa porodicom. Ipak, Amerikanka je ubrzo shvatila da promena zemlje ne znači automatski i promenu životnih navika.
“Za početak, radne navike za koje sam u SAD mislila da pokazuju moju posvećenost poslu nisu mi pomogle da se odmah uklopim među danske kolege. Bila sam naviknuta da radim tokom pauze za ručak, ali su moje nove kolege svakodnevno zajedno ručale u kantini u 11.30. U kancelariji su postojale telefonske kabine koje su uvek bile zauzete, ali ubrzo sam shvatila da telefonski pozivi za radnim stolom, kao zamensko rešenje, jednostavno ne dolaze u obzir”, rekla je ona za CNBC.
Kada je tek stigla u Dansku, bila je oduševljena mogućnošću da upozna njihovu poslovnu kulturu. Dopao joj se i kraći radni raspored. U SAD je radila više od 40 sati nedeljno, a većinu večeri i vikenda bila je dostupna za posao.
U Danskoj je u većini sektora uobičajena radna nedelja od 37 sati. Ti uslovi često su utvrđeni kolektivnim ugovorima ili pojedinačnim ugovorima o radu. Zaposleni sa punim radnim vremenom imaju pravo i na pet nedelja, odnosno 25 dana godišnjeg odmora, a mnogi imaju i više.
Prema Zakonu o godišnjem odmoru, poslodavci su dužni da zaposlenima omoguće da iskoriste najmanje tri nedelje plaćenog odmora tokom glavnog perioda za odmor, od 1. maja do 30. septembra.
Problemi su počeli sa godišnjim odmorom
“Tu su počeli moji problemi. Nisam bila naviknuta na toliko dana godišnjeg odmora, pa sam ih u početku čuvala, da bih na kraju izgubila one koji nisu mogli da se prenesu u sledeću godinu. Postoji postupak za njihov prenos, ali nikada nisam uspela da ga razumem.
Zato sam pomislila da bi bilo bolje da te dane iskoristim u poslednjem tromesečju godine. Međutim, otkrila sam da su poslednji meseci godine u Danskoj užurbaniji nego u SAD, jer letnji odmor dugo traje, a mnogi roditelji dece školskog uzrasta koriste ga u isto vreme.
Pre tri godine konačno je počela da koristi godišnji odmor tokom leta, iako nije mogla da se oslobodi poriva da sebi i porodici pretrpa raspored obavezama.
“I dalje sam imala toliko dodatnih poslova vezanih za pojedine projekte, od muzičkih festivala i radionica brendiranja do javnih nastupa, da sam sa svojom četvoročlanom porodicom provodila samo jednu zajedničku nedelju odmora. Međutim, moj suprug mi je skrenuo pažnju, veoma obzirno, da mnoge porodice u Danskoj provode tri ili četiri nedelje godišnjeg odmora zajedno, bez prekidanja odmora zbog posla.”
Pokušala je da uspori, ali joj misli nisu dale mira
Posebno joj je teško bilo da prihvati jedan od najpoznatijih danskih običaja – hige (hygge), koji podrazumeva uživanje u jednostavnim stvarima i opuštenoj atmosferi.
“Opisala bih ga kao dansku veštinu usporavanja i uživanja u malim stvarima. Nabavila sam sve što se može povezati sa takvim načinom života: sveće, korpu za pletenje, gomilu nepročitanih romana i sastojke za kolače koje nikada nisam iskoristila. Ali nikako nisam uspevala da umirim misli”, priznala je Bruk.
Jedan od uobičajenih načina na koji Danci provode godišnji odmor jeste boravak u letnjikovcu. Bruk nikada nije razumela zašto bi neko vozio nekoliko sati od kuće samo da bi se “opustio”, posebno kada ni lepo vreme nije zagarantovano.
Privlačnost takvog odmora shvatila je tek ove godine, kada je sa porodicom provela nedelju dana u letnjoj kući svoje svekrve.
“Bila sam okružena prirodom, čitala knjigu, šetala i jela na suncu. Još pre samo nekoliko meseci sve bi mi to zvučalo dosadno. Ali moj um i telo zaista su se obnovili. Nakon te nedelje osetila sam nalet kreativnosti. Stalno sam se smešila i osećala se nekako lakše. Ko je bila ta osoba?”, ispričala je.
Kako je dodala, ni sama nije potpuno sigurna šta je dovelo do promene njenog stava. Moguće je da se konačno iscrpela do krajnjih granica, a možda je prvi put sebi dozvolila da dovoljno dugo otpusti osećaj krivice zbog usporavanja i pronađe radost u malim stvarima.
“Nakon godina tokom kojih sam sama sebi bila najveći neprijatelj, konačno učim ono što Danci odavno znaju: davanje prednosti odmoru ne umanjuje moju motivaciju, energiju ni ambiciju”, zaključila je Bruk.
Iako ističe da još nije pronašla savršenu ravnotežu između poslovnog i privatnog života, a možda je nikada neće ni postići, vreme, iskustvo i ljudi oko nje, u zemlji u kojoj je odlučila da započne novi život, pomažu joj da napravi korak u pravom smeru.
Izvor: Blic.rs
“Živim u Finskoj i ne mislim da smo najsrećnija zemlja na svetu, a reći ću vam i zašto”
Dodaj komentar