Jutrošnja tragedija u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” pokrenula je mnoga pitanja, a jedno od glavnih je kako psihološki procesuirati ovakve traume i kako u budućnosti sprečiti da se bilo šta slično ponovi.
Sistem je odavno zakazao, deca su podložna negativnim uticajima sa interneta, društvenih mreža, kao i regularnih medija. Agresija se promoviše, ubice i kriminalci stavljaju u prvi plan već decenijama, te je pravo čudo da ovakvih nezapamćenih tragedija nije bilo više u prošlosti.
Poznajemo svetsku politiku, fudbalsku strategiju, vojne doktrine i ekonomske modalitete, a očigledno ne poznajemo sopstvenu decu, roditelje i prijatelje.
To je jedan aspekt pitanja koja se nameću nakon masovnog ubistva na Vračaru.
Biljana Lajović, specijalistkinja školske psihologije koja već dugi niz godina vodi Jedinicu za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete, kaže za Danas da veruje da će poslodavci pustiti roditelje da danas ostanu sa decom kod kuće.
– Takođe je važno da deca ne sede po ceo dan na društvenim mrežama i pretresaju, dodaju, interpretiraju šta se dogodilo, jer se tako samo dodatno uznemiravaju – ističe.
Ona kaže da su u ovoj situaciji podjednako ugroženi i deca, i nastavnici, i roditelji. Podseća da je 2014. objavljen Priručnik za psihološke krizne intervencije u obrazovno-vaspitnim ustanovama koji može da bude od koristi u ovoj situaciji, jer svima treba pomoć.
Na pitanje šta da rade roditelji, ne samo oni čija deca idu u OŠ “Vladislav Ribnikar”, i kako da puste svoju decu u školu posle ovoga što se desilo, Lajović odgovara da bi ona, da je direktor škole, sazvala hitno nastavničko veće i rekla odeljenskim starešinama da porazgovaraju sa decom i roditeljima.
– Ono o čemu može da priča je da se prepoznaju emocije, da se deci ne kaže ‘nemojte da plačete’. Decu treba da čujemo, da im damo pravo da plaču, da im kažemo da smo i mi potreseni, ali odrasli ne treba da iskazuju jake emocije jer će da zbune decu, Ona u nama treba da imaju oslonac, a ne da mi reagujemo gore od njih – navodi Lajović za Danas.
Psihološkinja Radmila Vulić Bojović tvrdi da su najugroženija deca iz razreda u kojem se ovo desilo.
Ona je za portal N1 objasnila na koji način roditelji treba da se postave u odnosu s decom nakon suočavanja sa najtežim situacijama.
– Čini mi se kao da ćemo meriti vreme od i do 3. maja 2023. godine. Ovo je jedan ozbiljan incident, ozbiljna trauma za svakoga ko je i na direktan i na indirektan način uključen, a to znači za celo društvo. Činjenica da jedna maloletna osoba može da ugrozi živote ovolikog broja ljudi je zaista nešto nezamislivo – kazala je sagovornica N1.
Radmila Vulić Bojović kaže da su trenutno najugorženija deca koja su bila u blizini toga kada su njihovi drugari poginuli i sam susret sa smrću je nešto što će biti trauma na duge staze.
– Roditelj u ovoj situaciji treba da pruži utehu, da ne insistira toliko na pričanju. Detetu sada treba sigurnost i stabilnost jer se danas suočilo sa ekstremnom nesigurnošću i sa životnom ugroženošću. Ne toliko mnogo priče, samo da budu prisutni, da budu tu za decu za njihove potrebe, da prate dete. Ima dece kojima treba tišina, kojima treba samo fizičko prisustvo nekog drugoga bez velika interakcije. Pratite svoju decu, čujte šta oni imaju da vam kažu pa ćete vi sami kao roditelj imati prirodni instinkt kako da im priđete na što bolji način – objasnila je Vulić Bojović.
Pojasnila je i kako ovaj događaj može uticati na njihov međusobni odnos.
– To je jako teško u ovom trenutku predvideti. Ovo je toliko jedan vanredni događaj da mi nemamo slične u iskustvu. Mi ćemo se sada prvi put suočiti sa tim kako se ovako jedna kolektivna trauma prenosi i među decom i mladima, ali i među odraslima. Ono što je sasvim izvesno je da treba biti sa decom što jasniji, što otvoreniji, reći istinu. Mi ne znamo zašto se ovakve stvari dešavaju, znamo da se dešavaju i znamo da svakako nisu deo normalnog procesa, to ne može da uradi neko ko je u dobrom psiho-fizičkom stanju – zaključuje.
Psihološkinja Marina Nedejin smatra da je u ovoj situacija važno da deca ispolje svoje emocije,” ko i koliko može i želi, i da se usmere u pravcu kakov takvog smirenja”, navela je ona za N1.
Sazvežđe podrške, besplatna psihološka pomoć za mlade od 15 do 30 godina
Dodaj komentar