Koronavirus

Kako prepoznati simptome krvnih ugrušaka? Prednosti AstraZeneka vakcine veće od rizika

krvni-ugrusci

Krvni ugrušci su izuzetno retki, ali ozbiljni neželjeni efekti AstraZenekine vakcine protiv kovida-19, objavili su regulatori.

Prednosti vakcine AstraZeneke i dalje su veće od rizika, navodi se u saopštenju za štampu Evropske agencije za lekove (EMA). Ipak, komitet za bezbednost agencije rekao je da je važno prepoznati znake mogućeg ugruška.

Krvni ugrušak se javlja kada se krv zgusne i formira polučvrstu masu. Može biti koristan odgovor za zaustavljanje krvarenja u slučaju povrede, ali ove blokade mogu da stvore probleme ako prekinu dotok krvi u vitalno područje, prenosi Business Insider.

Krvni ugrušci mogu da izazovu blokade krvnih sudova u nogama, stomaku i plućima. Većina krvnih ugrušaka povezanih sa vakcinom AstraZeneka pojavila se u krvnim sudovima u mozgu. Ovi ugrušci, poznati kao cerebralna venska sinusna tromboza (CVST), mogu da dovedu do moždanog udara, ali i do smrtnog ishoda.

Do sada se većina prijavljenih ugrušaka pojavila kod žena mlađih od 60 godina u roku od dve nedelje od vakcinacije, prenosi N1.

Budući da je veća verovatnoća da će mladi ljudi doživeti ovaj neželjeni efekat, britanski regulatori vakcina preporučuju osobama mlađim od 30 godina da ne uzimaju vakcinu AstraZeneka ukoliko već nisu primili prvu dozu ove vakcine.

Simptomi krvnih ugrušaka

EMA je rekla da pacijenti koji su primili vakcinu protiv kovida-19 kompanije AstraZeneka trebalo bi odmah da potraže medicinsku pomoć ako imaju kratak dah, bol u grudima, otoke u nogama, uporne bolove u stomaku, neurološke simptome, uključujući jake i uporne glavobolje ili zamagljen vid.

Neki blagi neželjeni efekti, poput bolova na mestu uboda ili drugih bolova u telu, česti su u danima nakon vakcinacije. Ali ako imate teške ili trajne simptome od 4 do 20 dana nakon vakcinacije, trebalo bi da potražite medicinsku pomoć, smatra Svetska zdravstvena organizacija.

Krvni ugrušci se obično leče lekovima protiv zgrušavanja. Komplikacije se mogu izbeći ako se ugrušak otkrije na vreme.

Vrlo je važno da znamo da prepoznamo prve simptome trombova i na vreme se javimo lekaru.

Simptomi tromba za hitno javljanje lekaru

“Ugrušcima su posebno skloni oni koji imaju maligne bolesti, a ako neko ima karcinom pod terapijom a dobio je i koronu, rizik mu je duplo veći za pojavu tromba. Oni moraju svakako da budu na preventivnoj terapiji. I ljudi posle kovida, pogotovo oni koji imaju povišen D-dimer i produženu upalu, uvek imaju preventivnu terapiju – prvo injekcije, pa posle tablete”, kaže za portal Nova.rs kardiolog prof. dr Arsen Ristić.

Prof. dr Ristić kaže i kako da prve znake tromba prepoznamo i time predupredimo posledice. Pre svega, to zavisi od mesta gde se ugrušci jave.

„Trombovi se obično pojave u proširenim venama u nogama. Onda noga otekne, bude bolna, poplavi ili pocrveni. To su tegobe velikog stepena, pa pacijent odmah ode na pregled. S druge strane, kad se trombovi pojave u plućima, onda je to praćeno gušenjem, bolovima u grudima, nekad i gubitkom svesti i iskašljavanjem krvi. I tada se zbog svega toga pacijent obično odmah javi na pregled jer su tegobe takve“, priča Ristić.

Doktor Ristić kaže i da trombovi mogu da se pojave i na drugim mestima, recimo, na krvnim sudovima srca, pa se onda desi infarkt, ili u crevima, mada se obično neće javiti u zdravom delu krvnog suda, već posle preloma noge ili kuka, dugotrajnog ležanja…

Pritom, sagovornik Nova.rs napominje da trombovi ne moraju da budu veliki, mada su svakako opasni. U tom slučaju, ugrušci uzrokuju osećaj nedostatka vazduha, gušenje, a to može da zavara, pa se simptomi ne prepoznaju, posebno kod gojaznih osoba.

Promene se u tom slučaju vide na EKG-u, u analizama krvi, ultrazvuku srca, a dijagnoza se postavi kombinacijom tih analiza, kaže prof. dr Ristić.

„Obično u hitnim službama bude jedan do dva pacijenta svakog dana koji imaju sumnju na plućnu emboliju i ti su nam krvni ugrušci najopasniji i najvažniji“, kaže prof. dr Ristić i napominje da je plućna embolija peti najčešći uzrok smrti u svetu.

Dakle, u slučaju da osetite neki od simptoma koji upućuju na tromb, obavezno se javite lekaru.

Takođe, na trombove treba paziti na vreme i gledati kako da ih predupredimo.

Mada krvni ugrušci ne znaju za rasu, pol ili starost i mogu da pogode bilo koga, ali ipak se izdvajaju stanja koja sa sobom nose povećan rizik za nastanak tromba. Pored povreda i operacija i osim onkoloških pacijenata, to su i kontraceptivne pilule, hormonska terapija, trudnoća, gojaznost, dugo sedenje, posebno s prekrštenim nogama, pušenje, hronična oboljenja srca, pluća, dijabetes…

Zato je uvek preporučljivo da se hranite zdravo, odnosno, da se čuvate gojaznosti, da izbegavate pušenje i dugo sedenje – ako ste na poslu satima za računarom, ustanite s vremena na vreme i protegnite noge, savetuju na sajtu StoptheClot.org.

U slučaju da zatreba terapija, za razbijanje trombova obično se koriste antikoagulanti poput fraksiparina, odnosno lekovi koji razređuju krv. Ipak, ništa ne treba raditi na svoju ruku i uvek se treba konsultovati sa lekarom, koji će odrediti šta je najbolje rešenje.

Korona virus, vakcinacija i društvene mreže: Kako se objava pretvorila u anketu o stavovima stručnjaka

10 Shares
Share via
Copy link