Mladi nemački 20-godišnjak Vinsent Rajhard iz Drezdena odlučio je da godinu dana provede u Srbiji volontirajući u novosadskoj gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”, gde je radio kao asistent u nastavi nemačkog jezika.

U Novi Sad je došao nakon završene srednje škole, a godina volontiranja u Srbiji koštala ga je upisa fakulteta na vreme. Ipak, kaže da je vreme provedeno u Srbiji za njega bilo vredno iskustvo. Nakon godinu dana boravka, Vinsent odlazi iz Novog Sada, grada za koji, pošto je proputovao mnoga mesta u našoj zemlji, kaže da mu je omiljeni.

– Prvo sam želeo da idem u Rusiju, ali mi je onda stigla ponuda za Srbiju i prihvatio sam. Celu školsku godinu vodio sam časove razgovora na nemačkom, ali i dramsku sekciju na nemačkom. Napravili smo i predstavu i učestvovali na festivalu u Osijeku – kaže Vinsent.

Kako kaže, vreme provedeno u Novom Sadu iskoristio je i da stekne prijatelje, a nada se da će ga drugari možda posetiti u Nemačkoj.

– Ovde ima još Nemaca, a pored njih družio sam se i sa Srbima i izlazili smo zajedno. Đaci kojima sam predavao su četiri, pet godina mlađi od mene, tako da smo imali lep odnos, ali i poštovanje – kaže Rajhard.

Ono što većini stranaca iz zapadne Evrope zapadne za oko kod Vojvođana, primetio je i Vinsent.

– Grad mi se dopao, ali i ljudi. Ovde nije kao u Nemačkoj, ljudi su opušteni i uvek kažu “imamo vremena”, što se meni sviđa – kaže naš sagovornik i dodaje da bi mogao da zamisli da živi u Novom Sadu, ali da bi voleo da radi za nemačku državu.

Za manje od godinu dana uspeo je da obiđe dobar deo Srbije, a najupečatljivija sećanja ostavila je poseta Gvozdenoj kapiji Dunava u Đerdapskoj klisuri.

– Bio sam i u Subotici, Vršcu, na zimovanju na Kopaoniku, u Beogradu – kaže Vinsent.

Kaže da mu se Novi Sad više dopao od Beograda. Za prestonicu kaže da ima previše ljudi i da je arhitektura u najvećem vojvođanskom gradu lepša.

Nastava u razredima u kojima je radio odvijala se potpuno na nemačkom jeziku, a mladi asistent kaže da đaci odlično znaju jezik. Ipak, on nije propustio priliku da nauči osnove srpskog.

– Iako mnogo nastavnika i svi đaci kojima sam predavao u školi govore nemački, išao sam na kurs srpskog. Jezik je veoma težak, pogotovo gramatika, ali sam ipak naučio osnovno – priča Vinsent. Ono što ovaj mladi Nemac sigurno neće zaboraviti je i domaća rakija, kojom je, kako kaže, bio oduševljen i koju su mu svi nudili kada je dolazio u kuću.

– Mi nemamo takvu rakiju. Najviše mi se svidela dunjevača – kaže naš sagovornik.

Radio za džeparac

Vinsent je u školi provodio dobar deo vremena, a držao je više od 20 časova svake nedelje. Ipak, stigao je i da se druži i izlazi, a ovih dana bio je na Exitu. Za svoj rad nije imao klasičnu platu, već je dobijao džeparac od nemačke države koji mu je bio dovoljan da preživi u Novom Sadu.

Kada se ženio Zmaj Jova, Novi Sad nije spavao danima

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here