Magazin Vesti Novi Sad

Kako nas opisuje mladi Nemac posle godinu dana u Jovinoj gimnaziji

Mladi nemački 20-godišnjak Vinsent Rajhard iz Drezdena odlučio je da godinu dana provede u Srbiji volontirajući u novosadskoj gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”, gde je radio kao asistent u nastavi nemačkog jezika.

U Novi Sad je došao nakon završene srednje škole, a godina volontiranja u Srbiji koštala ga je upisa fakulteta na vreme. Ipak, kaže da je vreme provedeno u Srbiji za njega bilo vredno iskustvo. Nakon godinu dana boravka, Vinsent odlazi iz Novog Sada, grada za koji, pošto je proputovao mnoga mesta u našoj zemlji, kaže da mu je omiljeni.

– Prvo sam želeo da idem u Rusiju, ali mi je onda stigla ponuda za Srbiju i prihvatio sam. Celu školsku godinu vodio sam časove razgovora na nemačkom, ali i dramsku sekciju na nemačkom. Napravili smo i predstavu i učestvovali na festivalu u Osijeku – kaže Vinsent.

Kako kaže, vreme provedeno u Novom Sadu iskoristio je i da stekne prijatelje, a nada se da će ga drugari možda posetiti u Nemačkoj.

– Ovde ima još Nemaca, a pored njih družio sam se i sa Srbima i izlazili smo zajedno. Đaci kojima sam predavao su četiri, pet godina mlađi od mene, tako da smo imali lep odnos, ali i poštovanje – kaže Rajhard.

Ono što većini stranaca iz zapadne Evrope zapadne za oko kod Vojvođana, primetio je i Vinsent.

– Grad mi se dopao, ali i ljudi. Ovde nije kao u Nemačkoj, ljudi su opušteni i uvek kažu “imamo vremena”, što se meni sviđa – kaže naš sagovornik i dodaje da bi mogao da zamisli da živi u Novom Sadu, ali da bi voleo da radi za nemačku državu.

Za manje od godinu dana uspeo je da obiđe dobar deo Srbije, a najupečatljivija sećanja ostavila je poseta Gvozdenoj kapiji Dunava u Đerdapskoj klisuri.

– Bio sam i u Subotici, Vršcu, na zimovanju na Kopaoniku, u Beogradu – kaže Vinsent.

Kaže da mu se Novi Sad više dopao od Beograda. Za prestonicu kaže da ima previše ljudi i da je arhitektura u najvećem vojvođanskom gradu lepša.

Nastava u razredima u kojima je radio odvijala se potpuno na nemačkom jeziku, a mladi asistent kaže da đaci odlično znaju jezik. Ipak, on nije propustio priliku da nauči osnove srpskog.

– Iako mnogo nastavnika i svi đaci kojima sam predavao u školi govore nemački, išao sam na kurs srpskog. Jezik je veoma težak, pogotovo gramatika, ali sam ipak naučio osnovno – priča Vinsent. Ono što ovaj mladi Nemac sigurno neće zaboraviti je i domaća rakija, kojom je, kako kaže, bio oduševljen i koju su mu svi nudili kada je dolazio u kuću.

– Mi nemamo takvu rakiju. Najviše mi se svidela dunjevača – kaže naš sagovornik.

Radio za džeparac

Vinsent je u školi provodio dobar deo vremena, a držao je više od 20 časova svake nedelje. Ipak, stigao je i da se druži i izlazi, a ovih dana bio je na Exitu. Za svoj rad nije imao klasičnu platu, već je dobijao džeparac od nemačke države koji mu je bio dovoljan da preživi u Novom Sadu.

Kada se ženio Zmaj Jova, Novi Sad nije spavao danima

Redakcija

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

55 Shares
Share via
Copy link