Lifestyle

Kako fotografija može da manipuliše?

Manipulacija fotografijom u medijima uvek izaziva veliku pažnju javnosti. Od čuvenih istorijskih do savremenih, pa čak i umetničkih sve izazivaju burne rekacije i podeljena mišljanja.

fotografija-manipulacija-ph
pixabay.com

Prašinu je digla jedna takva, mnogi bi rekli „kontroverzna“ fotagrafija. U pitanju je pobednička fotografija najskorijeg “World Press Photo” takmičenja koju je u Gazi snimio Pol Hensen (Paul Hansen). Težak prizor na kojem se vide očevi koji sahranjuju sopstvenu decu.Prvo se na “ExtremeTech” portalu pojavila vest da je dotična fotografija lažirana preteranom obradom. Njihove reči u tekstu su bile potvrđene potpisima forenzičara, sa navedenim metodama analize i rezultatima.

fotografija-gaza-nagrada
wordpress.com

Dok jedan deo javnosti nije verovao da “World Press Photo”-u može tako nešto da se omakne, da ukaljaju svoj imidž, drugi su bili na strani forenzičara. Onda se na sajtu same “World Press Photo” organizacije pojavio tekst u kojem su stručnjaci opovrgnuli pomenute optužbe i priznali da je fotografija značajno obrađena, ali da su svi originalni pikseli na svom mestu, samo su u obradi delovi fotografije dodatno korigovani svetliji ili tamniji od originala.

Pročitajte o fotografu koji pomera granice

Savremena tehnika fotografisanja omogućava lakšu manipulaciju. Iako je ona kao takva zabranjena i nepoželjna u medijima još od ranijih vremena je nalazila svoj put do javnosti. Bilo da je nastala obradom u fotošopu ili time što ne oslikava činjenični istorijski trenutak nije prolazila neopaženo i bez kontroverzi. Svaki momenat bitan za čovečanstvo, ako ostane nezabeležen ostavlja prazninu.

Manipulacija slikom je bila prisutana u istoriji, pogotovo u onoj ratnoj, kada se često ne zna granica između legende i istine. Jedna od njih je čuvenu fotografija Džoa Rozentala na kojoj šest marinaca podižu američku zastavu na najvišem planinskom vrhu ostrva Ivo Džime. Bitka za Ivo Džimu je vođena između Sjedinjenih Američkih Država i Japana tokom februara i marta 1945. u završnim operacijama na pacifičkom frontu u Drugom svetskom ratu. Bitka je čuvena i po podizanju američke zastave, koje su izveli američki marinci na najvišem planinskom vrhu ostrva. O ovoj zanimljivoj priči pisana knjiga i rađen je film “Zastave naših očeva” koji slikovito prikazuje do kakvih posledica može da dovede manipulacija fotografijom i iskrivljena stvarnost. Marinci koji su zapravo podigli zastavu nisu bili oni koji se nalaze na fotografiji, jer je ona nastala neposredno nakon tog istorijskog događaja.

fotografija-iwo-jima
staticflickr.com

Američki fotograf “Asošiejted presa” Džo Rozental je snimio legendarnu fotografiju “Raising the Flag on Iwo Jima”. Za nju je 1945. dobio Pulicerovu nagradu. Komitet je tada konstatovao da ta fotografija “oslikava jedan od velikih trenutaka rata” i da predstavlja “zamrznuti blic istorije”.  Pol Hensen je fogoreporter iz Švedske koji je za fotografiju “Gaza Burial” dobio nagradu “World Press Photo, 2012“.

Čitajte Luftiku na Google vestima

Postoji izvesna paralela ova dva događaja, jedan je u daljoj istoriji izazvao burne reakcije, a drugi pre godinu dana. Obe fotografije su bile nagrađene za oslikavanje činjeničnog trenutka i to prestižnim nagradama. Ali je rasprava u oba slučaja nastala onda kada je neko doveo u pitanje koliko je ta fotografija verodostojana onome što se dogodilo u određenom istorijskom važnom momentu.

Marina Mandadžić

Veliki zaljubljenik u modu i autorka bloga "Modni trendovi u ogledalu". Voli dobre žurke. Posvađana sa telefonom.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link