Mlada umetnica koja boluje od šizofrenije izradila je niz ilustracija koje prikazuju njene zvučne i vizuelne halucinacije. Redovno ih deli s poznatima i nepoznatima na Instagramu s ciljem da razbije mitove i predrasude koji okružuju ovu bolest.

Kate Fenner (18) se dugi niz godina borila s psihičkim problemima da bi joj u 17. godini postavili konačnu dijagnozu – šizofrenija.

muva

Vrlo često Kate proživljava napadaje teskobe i depresiju, a vezano uz bolest takođe neretko halucinira, posebno često vidi bube, i čuje glasove.

Devojka se na ovaj način nosi sa svojom bolešću, a istovremeno želi stati na kraj predrasudama i negativnim i pogrešnim pretpostavkama o šizofreniji i drugim mentalnim bolestima kakve se često mogu naći u medijima.

“Smatram da mediji prikazuju bilo koju mentalnu bolest tako da bolesnici deluju kao nekompetentne, nasilne i lenje osobe. Možda neki i jesu takvi, no većina su normalni ljudi koji moraju živeti s teškim teretom bolesti. Ljudi se o tome boje pričati da ih ne ponize ili ne osuđuju. Razumem da se izlažem riziku time što javno pričam o tome da haluciniram, vidim bube i čujem glasove, ali spremna sam na taj rizik kako bi se mentalne bolesti počele normalnije doživljavati.”

muva 1

Većina njenih slika predstavlja muve koje, kako kaže, najbolje ilustriraju njen osećaj ‘bezvrednosti, beznačajnosti i manje vrednosti’. Neke pak tačno prikazuju halucinacije.

“Često imam osećaj da mi bube puze po telu ili mi izlaze iz kože. Muva koja mi govori da sve zapalim je u osnovi glas koji ponekad čujem i koji mi govori da podmetnem požar. Ljudi me jako čudno gledaju kad im kažem da čujem glasove, ali meni je to normalno. Normalno je zapravo mnogima i zato otvoreno pričam o tome. Mislim da to ne bih trebala skrivati i crtanje je jedan od načina da svoje iskustvo podelim s drugima. Suicidalne misli i depresija često idu uz ovu bolest.”

muva 2

Šizofrenija je obeležena psihozom (gubitkom dodira sa stvarnošću), halucinacijama, deluzijama, neorganizovanim govorom i ponašanjem, osećajnom otupelošću (ograničenim rasponom emocija), spoznajnim ispadima (poremećenim zaključivanjem i rešavanjem problema) te profesionalnom i društvenom disfunkcijom.

Radi se o hroničnoj bolesti koja može napredovati kroz nekoliko faza, premda se trajanje i očitovanje faza može razlikovati. Simptomi se takođe razlikuju od osobe do osobe.

Novosadska manekenka o tamnim stranama profesije

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here