Godina za nama ostaće u kolektivnom sećanju pre svega po pandemiji virusa Korona, konfuziji „struke“, zatvaranju i prividu normalnosti. „Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati“, govorio je Andrić, ne sluteći da ta i takva vremena ovde, nažalost, traju večno.
U našoj sveopštoj apatiji i sebičluku, postoje i oni retki, koji poput svetionika hrabrosti, istine i pravde, svojim delanjem, daju primer našem moralno poljuljanom društvu i pre svega budućim generacijama. Teška 2020. ipak je iznedrila heroje koji se u doba „fukara“ nisu odrekli dostojanstva, ljudskosti, solidarnosti i profesionalne etike.
Oni su za svoje sugrađane učinili izvanrednu stvar. Svojim delima postali su inspiracija svima nama.
Dorćolski heroji
Hrabrost „malog“ čoveka
Ranog jutra 27. oktobra, u ulici Visokog Stevana na Dorćolu, u stanu na 10. spratu, izbio je požar. Momci koji su radili na obližnjem gradilištu, nisu ni slutili da će život, baš tog dana, pred njih staviti ispit junaštva. Pavle Gavura, David Nika, Nemanja Dražajić, Lazar Ereš i Nenad Janković imena su hrabrih ljudi koji su, bez mnogo razmišljanja, organizovali akciju spasavanja petnaestogodišnjakinje iz vatrene stihije.
Nepunih mesec dana kasnije, nesrećna devojčica izgubila je životnu bitku, ali viteško delo ovih ljudi ostaje da nas podseća šta znači biti hrabar, šta znači biti čovek. Ovakvi ljudi, veliki u svojoj skromnosti, pružaju nam veru da možda nismo sve vrednosti pogubili, da za nas i dalje postoji nada.
Aleksandar Jovanović Ćuta
Odbranimo prirodu
Čovek koji je postao personifikacija borbe za očuvanje prirode, veliki protivnik izradnji mini hidrocentrala i vođa „ekološkog ustanka“ u Srbiji. Aleksandar Jovanović Ćuta istaknuti je član pokreta „Odbranimo reke Stare planine“. Sumnjivi investitori, krivične prijave, diskutabilne sudske odluke, podmetanje bombi, fizički obračuni aktivista i žitelja sela Rakita sa obezbeđenjem, samo su deo četvorogodišnje borbe lokalnog življa za opstanak reka i života na ovom području.
Država je, svojim nečinjenjem i nesprovođenjem zakona, isprovocirala dolazak u Rakitu na stotine aktivista iz cele Srbije 15. avgusta prošle godine. Oni su, preuzimanjem pravde u svoje ruke, iskopali cevi iz korita reke i onemogućili rad mini hidroelektrane, izvojevavši bitnu pobedu za sve nas, za našu prošlost i naročito budućnost.
Došlo je vreme izazova u kojem će se braniti voda, hrana, vazduh i zdravlje, a sve kao posledica ljudske gramzivosti koja u svemu vidi samo plen i zaradu. To je borba koja predstoji, koja zahteva istrajnost, solidarnost i jedinstvo u ostvarenju ciljeva, a zahvaljujući ljudima poput Aleksandra Jovanovića Ćute, Rakita je zaista postala simbol koji ukazuje na put opstanka.
Ana Lalić
„Uhapsite istinu!“
Novinarka Ana Lalić uhapšena je početkom aprila, u jeku prvog talasa (prvog pika, šeste amplitude tamne strane Meseca), zbog autorskog teksta u kojem je iznela podatke da zaposleni medicinari u KC Vojvodine nemaju dovoljno kvalitetne zaštitne opreme u njihovoj borbi sa Korona virusom.
Protiv nje je podneta i krivična prijava, zbog izazivanja panike i uznemiravanja javnosti, koja je odlukom novosadskog Tužilaštva ubrzo povučena usled nedostatka dokaza i nepostojanja osnovane sumnje da je počinila krivično delo. Njeno dvadesetogodišnje novinarsko iskustvo i pouzdani izvori iz KCV-a vodili su je ka objavljivanju insajderskih informacija u kakvom se stanju nalaze medicinske ustanove i sa koliko odgovarajuće zaštitne opreme raspolažu zaposleni medicinari u ovoj instituciji.
Nakon njenog teksta vlast se potrudila da demantuje ovakve navode, uveravajući građane da zaštitne opreme ima sasvim dovoljno, odnosno da je bila „štekovana“ u podrumima i skladištima Kliničkog centra. Primer Ane Lalić nije prvi ni poslednji, već je utvrđen obrazac režimskog obračunavanja sa novinarima koji ukazuju na nedostatke u državnim institucijama. Njena nepokolebljivost po pitanju iznošenja istine u javnost, kao i hrabrost da u AV Srbiji iznosi kritički stav, primer su integriteta jednog čoveka. Iz tih razloga, Ana se nalazi na listi svetlih primera u Srbiji 2020.
Dušan Marjanović i Katarina Ilić
„Rodi me majko srećnog, pa me na đubrište baci“
Krajem 2020. javnost je obaveštena da su vozač Hitne pomoći Dušan Marjanović i policijska službenica Katarina Ilić, oboje iz Obrenovca, pronašli bebu u kontejneru. Policija i Hitna služba izašle su tog 23. decembra na teren po dojavi da se jedna devojka porodila, a da je njena majka bebu bacila u kantu za smeće.
Vozač saniteta, nakon što je porodilju odvezao u GAK Višegradska, vratio se na prijavljenu lokaciju i počeo da pretura po obližnjem kontejneru, dok u jednom momentu nije pronašao kesu sa odbačenom bebom. Zahvaljujući brzoj reakciji Marjanovića i policajke Ilić beba je pronađena u pravi čas, a adekvatnom reakcijom lekara novorođena devojčica sada je još jedan član našeg društva.
Marko Antić
Gimnazijalac heroj Zrenjanina
Šesnaestogodišnji Marko Antić iz Zrenjanina, šetajući sa svojom drugaricom Katarinom uočio je devojčicu kako pada sa mosta u nabujali Begej. Kada je video da ujak devojčice skače u vodu za njom, nije se dvoumio, već je odluku da priskoči u pomoć doneo u deliću sekunde. Otrčavši do obale, 200 metara nizvodno gde je devojčicu i njenog ujaka odvukla reka, uskočio je u hladni Begej i izvukao devojčicu do obale.
Dok je trajala akcija spasavanja, Markova drugarica Katarina je pozvala Hitnu pomoć, čime je i ona dala svoj doprinos da ova priča ima svoje junake i ono najvažnije, srećan kraj.
Zoran Živković
Beograđanin spasio devojčicu u Berlinu
Zoran Živković, rođeni Beograđanin sa Banjice, zasenio je nemačku javnost sprečivši čoveka u pokušaju da otme dvogodišnju devojčicu, usred bela dana na jednom od berlinskih trgova, gde Zoran ima svoj kiosk. On je odreagovao na povike žene koja je primetila da je dete odneseno bez znanja majke, a savesni Zoran je potrčao i telefonom snimio prestupnika, nateravši ga da dete vrati na mesto sa kog ga je oteo.
Istragom policije utvrđeno je da je osoba koja je počinila ovo delo psihički bolesnik pod snažnim uticajem alkohola, te je na kraju prestupnik čak i pušten bez krivične prijave. Na izuzetno hrabroj reakciji, Živkoviću se zahvalio i nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer. U retkim izjavama nemačkim medijima isticao je koliko mu je drago što je spasio devojčicu, svestan kakve se sve monstruozne stvari rade sa kidnapovanom decom. Zoran godinama živi i radi u Berlinu, a nakon ove intervencije umesto u našem, postao je omiljen u nemačkom komšiluku.
Doktorka Slavica Plavšić
Tviter ordinacija
Svi već godinama primećuju loš uticaj društvenih mreža, ali priča doktorke Plavšić pokazuje i njihovu dobru stranu. Naime, jedan gospodin je iskoristio društvenu mrežu Tviter kako bi potražio savet od lekara na koji način da pomogne bolesnom i životno ugroženom osamdesetogodišnjem ocu. U prepisci koju je doktorka Plavšić objavila, vidi se da je po njenim uputstvima sin oca priključio na kiseonik samostalno u kućnim uslovima jer je, kako je objašnjeno, više puta bio negativan na kovid testiranju i za njega nije bilo mesta u bolnici.
Sa temperaturom od preko 39 i zapaljenjem oba plućna krila, hitna reakcija bila je neophodna jer je pregled bio zakazan tek za tri dana. Medicinski savet došao je direktno sa Tviter profila, a čovek koji je postavio pitanje mogao je svom ocu da pruži adekvatnu pomoć. Ovaj divni ljudski gest dr Slavice Plavšić pokazuje nam divnu stranu naše zajednice, ali je ogolio i onako jasnu sliku našeg sistema.
“Nevidljivi heroji”
Veliko HVALA, svim medicinskim radnicima koji gotovo godinu dana rade u vanrednim uslovima. Njihova požrtvovanost i junačka borba protiv virusa, drži ovo društvo na (kakvim takvim) nogama. Nisu imali uslove, opremu, na prvoj liniji borbe su čitave godine, umiru za ovaj narod, a država ih svojim aktima i merama godinama unižava.
Mnogo uređenijim društvima od ovdašnjeg potrebni su heroji. Naše društvo, kao što se iznova potvrđuje, ima svoje heroje, ali vapi za uređenjem.
Na kraju i jedan kolektivni, svetli primer. To su građani, koji su izašli na julske proteste da glasno i odlučno kažu jedno veliko NE. Sve dok nije postalo jasno da su nekakve službe simultano ugušile iskreni narodni bunt, taj julski ustanak bio je pokazatelj koliko je zapravo veliko nezadovoljstvo među stanovništvom. Deluje da će 2021. po mnogo čemu biti zanimljiva, a ukoliko mladi ne odluče da po svaku cenu „zapale“ iz domovine, čini se da će vlast imati ponovo narod na ulicama.
Iskreno se nadamo da će 2021. godina biti bolja od prethodne i da ćemo kao društvo smoći snage da ponovo iskoračimo ka pozitivnim vrednostima. Uzdajmo se u reči našeg Andrića: ”Ništa ljude ne vezuje tako, kao zajednički i sretno preživljena nesreća”.
Srećni praznici!
Najhumaniji taksista na Balkanu besplatno vozi decu sa teškoćama u razvoju
Dodaj komentar