Za 30 godina polovina stanovništva će imati višak kilograma, a biće čak 1,5 milijardi gojaznih

Više od 4 milijarde ljudi će do 2050. godine imati prekomernu telesnu težinu ukoliko se sadašnji trendovi nezdrave ishrane nastave.

To znači da će se sa viškom kilograma biriti gotovo polovina svetske populacije, a od tog broja bi prema najnovijem istraživanju čak 1,5 milijardi ljudi patilo od gojaznosti.

Upozoravajući na zdravstvenu krizu nezamislivih razmera stručnjaci iz Instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena u Potsdamu kažu da bi potražnja za hranom mogla da poraste za 50 odsto do sredine ovog veka i premaši kapacitete Zemlje za održivom prirodom.

Pružajući pregled promena prehrambenih navika u svetu od 1965. do 2100. naučnici su koristili otvoreni model da bi predvideli kako će potražnja za hranom reagovati na rast stanovništva, starenje, rastući indeks telesne mase, pad telesne aktivnosti i povećano bacanje hrane.

Utvrdili su da će, uz nepromenjeno ponašanje, više od četiri milijarde ljudi ili 45 odsto stanovništva do 2050. imati prekomernu telesnu težinu.

Prema tom modelu 16 odsto će biti gojazno u u poređenjui sa sadašnjih devet odsto među 29 odsto stanovništva sa prekomernom telesnom težinom.

“Sve više bacanja hrane i porast potrošnje proteina životinjskog porekla znači da će se uticaj na poljoprivredu oteti kontroli”, kaže Bendžamin Bodirski, koji je vodio istraživanja čiji su rezultati objavljeni u časopisu “Nature Scientific Reports”.

Bez obzira na to da li se radi o zagađenju azotom ili uništavanju šuma, dolazimo do granica naše planete, ako ih već nismo premašili”, prenosi N1.

Iako se trendovi razlikuju od regije do regije autori istraživanja zaključuju da se globalne prehrambene navike udaljavaju od ishrane zasnovane na biljnim namirnicama i skrobu prema ishrani bogatoj šećerima, masnoćama, hranom životinjskog porekla u kojoj je istaknuta industrijski prerađena hrana.

Istovremeno istraživanjem je utvrđeno da će uz sve veću nejednakost i uz bacanje hrane koja se proizvede, ali se ne potroši zbog toga što nema gde da se skladišti ili se preteruje u kupovini namirnica – oko pola milijarde ljudi u svetu još uvek biti pothranjeno do polovine ovog veka.

“Na svetu je dovoljno hrane, problem je da najsiromašniji na planeti nemaju novac da je kupe”, kaže koautor istraživanja Prajal Pradhan.

“A u bogatim zemljama ljudi ne osećaju ekonomske posledice i posledice po okolinu bacanjem hrane”.

Retki orao 10 puta leteo od Finske do Afrike, a onda ga je u Srbiji ubila struja