Što se tiče prošle godine, svi se slažemo u jednom – ne ponovila se. Svi smo prošli (ili još uvek prolazimo) kroz ozbiljne i manje ozbiljne probleme. Neizmerno smo zahvalni svim ljudima koji su u „prvim redovima“ u borbi protiv ove situacije.
Međutim, postoje i problemi koji nisu toliko vidljivi, a opet, osobama kojima se dešavaju, izgledaju veoma veliki.
Jedan od tih problema su i venčanja koja su odložena zbog bezbednosti.
Kada se ljudi sećaju svojih svadbi, sećaju se koliko je bilo teško i stresno sve to organizovati, ali i koliko su bili uzbuđeni kada su rekli ono „sudbonosno da“. Sećaju se prvog plesa i veselja. Obično se sećaju i nekog smešnog događaja, koji će prepričavati godinama kao zabavnu anegdotu.
Naša sagovornica Dajana Š, koja se venčala pre pandemije za svoje venčanje kaže da je bilo nezaboravno. Od toliko ljudi, venčanje joj „proletelo“, ali pamti ga po dobrom provodu. Gotovo svi koji su planirali veliku svadbu prošle godine ostali su uskraćeni za to iskustvo.
Parovi koji su želeli da se venčaju prošle godine imali su izbor da potpuno odlože venčanje ili da odu kod matičara samo sa kumovima i na taj način ozvaniče brak, a svadbu odlože.
Naša sagovornica, Maja M. (28) i njen verenik, izabrali su prvu opciju.
U oktobru, 2018-te godine otišla je sa momkom na ronjenje i, u njihovom stilu, ispod vode joj je ponudio verenički prsten, koji je ona, naravno, prihvatila.
Nisu žurili sa planiranjem venčanja jer su želeli da uživaju u periodu bez stresa. Posle nekog vremena isplanirali su svadbu za septembar 2020. godine.
Neočekivano, zavladala je pandemija, i sve proslave su otkazane.
Par se i dalje nadao da će svadba biti održana jer su videli koliko ljudi se okupljalo na stadionima, kafićima, na splavovima… Ponekad se činilo da ih je više nego što bi ih bilo na svadbi. Nadali su se dozvoli okupljanja, možda čak i sa smanjenim brojem zvanica.
Ovo se nije ostvarilo, jer je ubrzo svaki vid okupljanja zabranjen. Maja nije jedna od devojaka koja je oduvek maštala o savršenom venčanju, ali, kada su svi planovi pali u vodu, bilo je neminovno da se oseti razočarano.
„Godinu dana nešto organizuješ, čekaš, uklapaš, pripremaš i sve to za dan padne u vodu i moraš ispočetka“, kaže ona.
Treći put već ne bi organizovala isto venčanje, jer bi joj bilo previše. Naravno, oboje su srećni što su ovu godinu „pregrmeli“ i što su i dalje zdravi i u mogućnosti da planiraju budući život. Svakako su svesni da postoje i drugi problemi. Njihova svadba je samo jedan od razloga zašto „drže pesnice“ za poboljšanje celokupne situacije u ovoj godini.
Mnogi mladi ljudi danas nisu toliki zagovornici venčanja kao ranije. To smatraju samo velikom žurkom i nepotrebnim nerviranjem oko sitnih detalja. Kada sam počela da planiram svoje venčanje, priznajem da sam počela slično da razmišljam. Nekoliko dana mi je bilo potrebno da pronađem adekvatnu salu, a posle još barem mesec dana da uklopim i bend. Ovo su samo dva činioca od bezbroj drugih, a oduzeli su mi toliko vremena.
U nekoliko navrata mi je zaista došlo da otkažemo sve, odemo kod matičara i da završimo s tim. Ipak, kada mi veliko venčanje nije više bilo u opcijama, ne mogu da kažem da se nisam osećala razočarano. Sve te pripreme, koliko god da su bile stresne, nosile su sa sobom i maštanja o tom danu.
Kako mi je svadba bila zakazana za 13-ti juni, na početku karantina nisam mnogo razmišljala o tome jer sam mislila da je taj datum daleko. Kako se jun približavao, pitanja „kada ćete otkazati“ postala su sve češća. I pored stalnog truda da razmišljam pozitivno, morala sam da uzmem u obzir i opciju da svadbe neće biti. Pomerili smo za avgust, a kasnije smo morali ponovo da pomeramo i za ovu godinu.
U junu je zabrana prestala, i doživela sam da prolazim pored sale koju sam rezervisala baš tog 13-tog juna, i da gledam nekog drugog kako tu pravi svadbu. Osećanja su mi bila pomešana-nije mi bilo pravo i osećala sam se malo prevareno, ali, u isto vreme, znala sam da smo stavili bezbednost na prvo mesto i odlučili se za strpljivost.
Na verenikov rođendan u oktobru, otišli smo kod matičara i „bacili autogram“ u knjigu venčanih, pred kumovima i roditeljima. Naravno da je to bio srećan dan, ali mi je žao svih mojih i njegovih prijatelja koji su želeli da budu tu, ali nisu mogli.
I nama, kao i Maji i njenom vereniku, ostaje da se nadamo da će stvari krenuti na bolje u ovoj godini i da ćemo konačno moći da proslavimo.
Zahvalna sam na činjenici da smo i taj dan mogli da mislimo samo na matičara, a ne na zdravlje naših najbližih.
Naša sagovornica je takođe srećna što i dalje može da planira venčanje i da u to uključi celokupnu porodicu. Nadamo se da će svi koji imaju nešto veliko da proslave moći to i da ostvare.
Takođe, nadamo se da će se tih proslava, kao i pre ove situacije, sećati po lepim stvarima, dobrom provodu sa porodicom i prijateljima i ponekoj smešnoj anegdoti, a ne po strahu i brizi.
Zato, nova godino, budi bolja od prošle. Kolektivno navijamo za tebe.
Dodaj komentar