Hrvatski lingvisti decenijama se trude da novim rečima naprave otklon od nekadašnjeg srpsko-hrvatskog rečnika i govora koji je ustaljen u svakodnevnoj upotrebi. Sa ovakvom praksom započelo se još ranih devedesetih godina za vreme vlasti Franje Tuđmana, ali je narod ismevao ovakve pokušaje nasilne lingvističke novotarije odbijajući da ih usvaja u međusobnoj komunikaciji.
Nakon slikopokretne tvoridbe koja je za dokone predratne ’stručnjake’ trebala da predstavlja televizor, došli smo do takmičenja za najbolju novu hrvatsku reč, a mnoge od njih izvedene su i predložene kao zamena za strane reči koje se najčešće koriste u u ovo doba pandemije.
Reč pandemija planirano je zameniti pojmom velepošast, za respirator predložena je reč dišnik ili disajnik, dok je za lokdaun osmišljena reč društvostaj. Vizir će se u perspektivi menjati za hihobran, a reč samoizolacija je dobila naslednika u vidu samoosame.
Osim pandemijskih pojmova, nove reči izmišljene su i za pregrade u novčaniku za kartice i to u vidu kartičnika, za skrinšot preklikanje, dok termin zapozorje označava bekstejdž i ona je proglašena za najbolju novu hrvatsku reč 2019. godine.
U ovom maniru, vlasnici restorana brze hrane u Zagrebu „Inst@Food“ odlučili su da budu kreativni i sami daju doprinos novoj hrvatskoj lingvistici. Umesto reči ćevapi u svoj meni upisali su reč mljevenici.
– S obzirom na to da se BiH smatra zemljom ćevapa, odlučili smo da pokrenemo nešto što bi baš bilo naše, hrvatsko. Da ne bismo uvredili ljude iz susedne države i nazvali ćevapima, odlučili smo da napravimo, mljevenike – kazali su iz ovog restorana za hrvatske medije.
Možda bi i srpski lingvisti mogli da porazmisle da ovu reč mljevenici usvoje kako bi spasili čast ćevapima, jer se predsednik naše države svojski potrudio da gastronomskim horor kuvarom ogadi ćevape svakom poštenom čoveku. Mljevenici iz Ritopeka sa Zvicer umakom i Kavačkom salatom nekako ima mnogo više smisla.
Dodaj komentar