Magazin

Fantastičan umetnik iz Srbije slika neverovatne murale koji krase i evropske gradove

vuk đurić
Foto: FB / Vuk Đurić

Vuk Đurić mladi je i vanserijski umetnik čija dela krase zidove širom Srbije. Iako živi u Čačku, Vuk murale slika i po mnogim drugim gradovima, a njegovi fantastični autoportreti nalaze se i širom evropskih prestonica.

Endo, kako mu je umetničko ime, svoj prvi grafit naslikao je 2005. godine. Pored izrada murala bavi se  i slikarstvom, a za svojih 29 godina iza sebe ima već šest samostalnih izložbi.

Endo je u početku isključivo crtao grafite, legalno, i pokušavao da uklapanjem raznih slova dobije odgovarajući pseudonim. Otkriva i suštinu crtanja grafita.

– To znači da nikad nisam osetio i bio u ilegalnom crtanju, koje i jeste suština grafita, biti svuda, skrivati se iza pseudonima, raditi kad drugi spavaju i ostati dobar čovek – kaže on.

Fakultet umetnosti u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, upisao je 2012. godine i tada počinje razvitak njegovog ličnog umetničkog pečata. Endo od tog trenutka u njegovim radovima preovladava kombinacija likovnih metoda i grafita.

Nakon završenih studija, preselio se u Beograd gde je boravio nekoliko godina i sarađivao sa više umetnika iz sfere grafita, street-arta, slikarstva i slično.

– S obzirom da trenutno živim u Čačku, tamo imam najviše oslikanih zidova. Od 2017. jedan sam od organizatora likovne sekcije DUK festivala, koji se već šest godina održava u tom gradu. Za taj period, uz moje i učešće mnogih umetnika iz zemlje i inostranstva, oslikano je više od 100 murala različitih dimenzija – navodi umetnik u intervjuu za 24 sedam.

Pored Beograda i Čačka, umetnik je najviše fasada oslikao u Kosovskoj Mitrovici.

– Murale sam radio i u Somboru, Subotici, Novom Sadu, Inđiji, Požarevcu, Boru, Zaječaru, Kraljevu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Vranju, Priboju… Što se inostranstva tiče, slikao sam u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji, Rumuniji, BiH, i Hrvatskoj – dodaje on.

Na pitanje koji mu je mural omiljeni, Endo kaže da svoje radove ne klasifikuje, već da od svakog završenog dela dobije novu ideju ili određeni deo koji ponavlja na sledećem zidu.

– Kada bih mogao da kolažiram od svakog rada po jedan deo, to bi mogao biti zanimljiv mural – objašnjava mladi umetnik.

Inspiraciju nalazi u raznim stvarima, kaže da ga inspiriše veličina zida, lokacija, da li radi sam ili sarađuje sa drugim umetnicima…

– Ako je u pitanju manji zid, radim bez pripreme, uglavnom karikirane portrete, a kada su u pitanju veliki formati to zahteva pripremu, izradu skice, odabir palete i tematike. Trudim se da kroz svaki zid provučem jedan prepoznatljivi deo mog rada a ostalo zavisi od svega navedenog – kaže Endo.

Istoričarka umetnosti Ljiljana Radošević, u još uvek neobjavljenoj publikaciji o Hesoyam kolektivu, napisala je da je u Endovim radovima dominantan motiv autoportreta.

– To nije klasičan autoportret koji kroz realističnu formu prikazuju suptilne emocije i karakter umetnika, to su Bejkonovski (Francis Bacon) portreti koji dopuštaju da ih emocije deformišu na osnovu svojih potreba. Ta deformisana, jarko obojena, glava sa buljavim očima i istaknutim nosem više uopšte ne liči na umetnika jer on ilustruje ljude oko sebe kroz sebe.

Njegovi autoportreti sadrže reakcije na svet oko njega kao i misli i osećanja kojim ga zatrpavaju ljudi u svakodnevnoj komunikaciji, bilo da su prolaznici na ulici ili njemu bliski ljudi. Njegova glava procesuira kolektivno osećanje a svi ljudi koji ga okružuju su na njegovim radovima prikazani u formi crteža, samo linija, obezglavljena tela ili njegovi delovi u kojima nema supstance – napisala je istoričarka umetnosti.

Ne želeći da krene od već postojećih formula, kako je Radoševićeva objasnila, Endo posmatra slova kao neku vrstu slagalice u kojoj se na prvi pogled gube sve linije i oblici.

– Taj eksperiment, čiji je proizvod neka vrsta kontrolisanog haosa, proizveo je čitavu seriju radova u kojoj je njegov autoportret postavljen u to haotično stanje logosa – navela je ona.

Pored murala, Endo se aktivno bavim crtanjem i slikanjem, a učestvovao je u mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama.

Trenutno priprema izložbu crteža pod nazivom “Ko se boji Vuka još?”, koja će se održati 17. juna u N. O. Concept galeriji u Beogradu.

Vuk Đurić rođen je 1992. godine u Istoku. Diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na odseku Grafički dizajn, dok je master studije završio je na istom fakultetu 2018.

Koordinator je likovnih delatnosti festivala Dani urbane kulture (DUK) u Čačku. Nosilac je nekoliko projekata, kao i učesnik na dve likovne kolonije.

Izveo na desetine murala na javnim površinama u zemlji i inostranstvu. Iza sebe ima šest samostalnih i 19 kolektivnih, kao i jednu retrospektivnu izložbu. Za svoj likovni rad nagrađen je dva puta – 2014. je dobio prateću nagradu u izradi plakata – Svetski dan protiv cigareta “Svaka cigareta smeta”, a 2017. mu je uručena nagrada “Dimitrije Popović” za mladog likovnog stvaraoca.

Izvor: 24 sedam / autor: Luka-Đorđija Talevski

Jad i bruka: Ustaškim simbolom oskrnavljen Đoletov mural u Novom Sadu

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


Share via
Copy link