Šta se dogodi kada odlučite da ostavite cigarete i na sve moguće načine gledate da otežate sebi samu konzumaciju? Pokrenete biznis!
Novosađanin Aleksandar Lalović 2018. napravio je prvu torbicu za duvan, za sopstvene potrebe.
– Primetio sam da se mnogi koji odluče da ostave pušenje okreću motanju cigareta. Ipak, kesica za duvan, kesica za filtere, kutijica za rizle, sve to pravi gužvu po stolovima i džepovima. Napravio sam torbicu lošijeg kvaliteta od onih kakve danas izrađujem. Međutim, kada sam video oduševljenje kod prijatelja, odlučio sam da ih izrađujem još i da ih poklanjam, kaže naš sagovornik.
A onda je priča dobila timsi karakter.
– On je već napravio nekoliko torbica za sebe i prijatelje, kada smo se nas dvoje upoznali, priča nam Aleksandrova devojka, Jelena Kukić.
– Često smo pričali o tome koliki potencijal ima taj proizvod, na koji način bismo mogli da napravimo nešto više od toga. Recimo da je moja ideja bila da napravimo nalog na Instagramu, a veoma sam ponosna i na to što sam osmislila ime brenda – Duvčanik.
Ovom kreativnom dvojcu pored međusobne podrške najveći vetar u leđa bili su, kako kažu, prijatelji, koji su neretko birali duvčanik za sebe ili kao poklon.
– Na Duvčanik nikada nismo gledali kao na posao, jer nam to nikad nije bio primaran izvor prihoda. Sve je počelo iz hobija i ljubavi prema ručnom radu. Srećni smo što je brend rastao zajedno sa nama. Onoliko koliko smo se mi angažovali oko fotografija, naloga i dizajna, toliko je rastao broj uživalaca u duvčaniku, priča nam Jelena.
Podela oko zaduženja je uvek bila jasna i oko toga se, kažu, nikada nije polemisalo.
– Ja sam zadužen za nabavku kože i izradu, dok Jelena odabira boje i kombinacije, ugovara porudžbine, vodi Instagram nalog.
Aleksandar objašnjava i da izrada jednog duvčanika u proseku traje tri do pet dana.
– Povezao sam se sa dobavljačima kože i od njih naučio kako od nje napraviti što kvalitetniji proizvod. S obzirom na to da koža ne može da se probija ručno iglom kao tekstil, najpre se u njoj buše rupe posebnim alatom koji izgledom podseća na viljušku. Kasnije se kroz te rupe provlači konac – dodaje.
Najbolja reklama su im, ističu, prijatelji i poznanici, a najveća gužva oko praznika. Dešavalo se i da se neko kome treba poklon javi u poslednjem momentu, danas za sutra, a kao i u svakom poslu, osim gužve, ne manjka ni smeha.
– Nemali broj puta javili su nam se i poručili duvčanike naši poznati glumci i muzičari. Možete zamisliti naš izraz lica kada vidimo upit od nekog iz sveta poznatih, priča kroz smeh Jelena.
– To su situacije na koje ne možemo da ostanemo ravnodušni, kaže.
Kao ni one kada im se neki kupci jave po peti, šesti put sa novim porudžbinama ili pošalju fotografiju na kojoj se vidi da svako iz društva ima svoj primerak Duvčanika.
Ove novosadske kreativce najviše raduje činjenica da se uz brend Duvčanik uvek “lepe” epiteti kvalitet, istrajnost, praktičnost. Hobi im je doneo i poznanstva sa pregršt ljudi koji se takođe bave ručnim radom, od kojih neretko i sami kupuju.
Jelenu je nastavak školovanja, međutim, odveo pre nekoliko nedelja u Veliku Britaniju. To, kaže, nije bila laka odluka, ali misli da nije ni pogrešna.
– Za sada je Aleksandar preuzeo sve oko Duvčanika na sebe, a ja mu pomažem koliko mogu, ovako izdaleka, kaže ona.
Dodaje da jedva čeka da joj se njen Lale što je pre moguće pridruži, a o tome da li će i u inostranstvu nastavljati priču sa Duvčanikom, još je rano govoriti, kaže ona.
Zašto da ne, kažemo mi.
Dodaj komentar