Ne tako davno sa nevericom smo gledali i slušali o zagađenosti vazduha u Indiji ili Kini, a sada su slični alarmantni podaci postali naša svakodnevica. Postavljaju se pitanja da li pređena crvea linija i koliko još ljudi treba da umre od direktnih posledica zagađenja da bi nešto uradili po tom pitanju.
I sinoć je Beograd bio u vrhu najzagađenijih gradova na svetu, odmah ispod Kalkute i Prištine. A ni jutros nije mnogo bolje. Koliko je otrovan vazduh opasan po zdravlje, za portal Nova.rs govori dr Dejan Žujović, pulmolog.
“S jedne strane, zbog ogromnog zagađenja su moguće kratkoročne posledice po zravlje. Tu je bronhitis, kao i pogoršanje hroničnih bolesti pluća, poput astme. Međutim, osim toga, moguća je veća pojava infarkta i moždanog udara u tim danima većeg zagađenja. Tada i otprilike ljudi 30 odsto češće završavaju u koronarnim jedinicama u bolnicama.”
Svaki 10. karcinom pluća od zagađenog vazduha
S druge strane, otrovi u vazduhu nas truju na duže staze, što dolazi na naplatu kasnije, s godinama, i to vrlo skupo.
“To je svakko veći broj karcinoma pluća, po kom inače prednjačimo u Evropi. A otprilike svaki deseti karcinom pluća kod nas je od posledica zagađenja. Takođe, svako osmo dete koje oboli od astme obolelo je zbog nezdravog vazduha”, napominje doktor Žujović.
Koliko je loše, pokazuju i grafikoni na kojima je frapantna podudarnost između lokacija na kojima je velika izloženost zagađenom vazduhu i lokacija na kojima ima dosta umrlih od raka.
Mapa umrlih od raka i mapa posledica izloženosti PM2.5 česticama, podudaranje je frapantno… pic.twitter.com/evc5022CVM
— Eko Straža (@EkoStraza) February 5, 2021
Pritom, podaci kažu i da u Srbiji svake godine od posledica zagađenja vazduha umre oko 15.000 ljudi.
Da li smo prešli crvenu liniju, za portal Nova.rs priča Bojan Simišić iz organizacije Eko-straža.
“Mi smo odavno prešli crvenu liniju. Ali ljudi tek u poslednje vreme ostaju svesni koliki je to problem. Ključ i jeste u našim glavama jer ništa ne može da se promeni dok se ne stvori kritična masa koja će vršiti pritisak za bolji vazduh.”
Bojan ističe i da se baš danas dešava jedna nesvakidašnja stvar sa zagađenjem vazduha.
“Lepo je vreme napolju, ne deluje da je zagađenost velika, ali sve naše stanice, koje su postavljali građani, pokazuju crveno i ljubičasto – vrednosti koje kažu da je vazduh zagađen i jako zagađen. A s druge strane, zvanične info-stanice ne rade već par sati. To ne mora da znači da je neka zavera u pitanju, ali pokazuje koliko je važno da se i građani uključe u sve kako bismo imali što više podataka.”
Čačak – crna tačka
Nedavno su podaci pokazivali da je u Čačku brojka za zagađenost vazduha išla preko 1.000, što je potpuno neverovatno, budući da je ogroman problem kada ta brojka bilo gde pokazuje, recimo, preko 200. Ipak, pošto Čačak nije milionski grad niti je prestonica neke zemlje, njega nije tada bio na listama svetskih agencija za monitoring vazduha.
Čačak je više nego duplo zagađeniji od Ulanbatora, trenutno najzagađenijeg glavnog grada u svetu…bolji vazduh je u sred Etne u vreme erupcije…🤬🤬🤬🤬 pic.twitter.com/iRd3CtHd97
— Grof od Kačulica (@Grof_OdKaculica) January 20, 2021
“Ako bismo mi sami slagali te podatke, Čačak bi tada zaista bio ubedljivo prvi na svetu. To se inače retko kad uopšte viđa na AirVisual senzoru, koji je i nabolji i najskuplji”, napominje Bojan.
Pored Čačka, jako je loše i u Novom Pazaru, kao i u Valjevu. S druge strane, situacija je znatno bolja u Vršcu i okolini.
“Ni za to ne možemo da kažemo da je zelena zona jer je i tamo pre neko veče brojka bila oko 80. Ali u svakom slučaju, kako idete pravcem Vršac-Novi Pazar, situacija se znatno pogoršava”, ističe Simišić.
Uzroka zagađenja je mnogo, previše, i nije lako izdvojiti jedan. Ali ako je nešto jasno, to je da svi svakodnevno moramo da ukazujemo na otrove koje udišemo da bi se nešto promenilo. Jer nešto mora da se menja. Što pre.
Načelnik odeljenja za kvalitet vazduha digao glas, pa nagrađen otkazom
Dodaj komentar