Beograd

Gradonačelnik Gangula otkrio da je vazduh u Beogradu zagađen jer smo siromašni

šapić
Printscreen

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić od stupanja na ovu odgovornu funkciju suočava se sa nagomilanim problemima, napadima iz opozicije, ali i sopstvene stranke, skandalom oko sporne legalizacije njegove kuće na Bežaniji, kao i sa višegodišnjim problemom ekstremne zagađenosti vazduha u prestonici zbog čega je u nedelju održan i protest kraj zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu.

Sve te neprijatnosti u stopu prate ogromne ambicije i obećanja da će njegova administracija dati sve od sebe da unapredi život Beograđana i ostavi trag u istoriji glavnog grada.

Nakon protesta u organizaciji „Eko straže“, Šapić je, između ostalog, imao prilike da u emisiji „Uranak“ K1 televizije odgovori na pitanje zašto je opasno disati u glavnom gradu Srbije.

On nije demantovao postojanje problema, ali smatra da se zagađenje vazduha zloupotrebljava u političke svrhe.

– Koje su to mere koje mi možemo da sprovedemo pa da za 15 dana rešimo problem zagađenja vazduha u Beogradu? To je klasična politička zloupotreba. Zagađen vazduh se zloupotrebljava. Niko ne ume da objasni zašto je sada toliko zagađen vazduh, a zašto četiri godine pre toga nije bio tako zagađen. Šta je radikalno promenjeno pa se on očistio, a šta je negativno da bi se vazduh opet isprljao? Što predsedniku nisu u prethodne četiri godine aplaudirali i vikali mu „bravo“ kada nije bio zagađen? Prošle godine smo bili 73. grad u svetu po kvalitetu vazduha, kada uzmemo prosek – rekao je Šapić svojoj sagovornici Jovani Joksimović.

I pored toga što, kako je rekao, „niko ne ume da objasni zašto je sada toliko zagađen vazduh“, gradonačelnik je nastavio da osporava motiv nedeljnog protesta te otkrio da „država puno čini“ i da se velika sredstva odvajaju za takozvanu zelenu energiju.

– Ogroman novac država ulaže u zelenu energiju. Ministarstvo životne sredine i Vlada Republike Srbije kao niko do sada su u prošlom i pretprošlom mandatu opredeljivali sredstva za to. U Beogradu ćemo i ove godine menjati kotlarnice na mazut po vrtićima i školama. Na sve moguće načine pokušavamo da uđemo u proces koji je na desetogodišnjem i petanestogodišnjem nivou kako bismo došli do boljeg kvaliteta vazduha – kazao je Šapić, pa dodao:

– Postoje neke stvari na koje ne možete da utičete. U Beogradu ne postoji teška industrija, za mesec i po dana neće vazduh biti ovakav i nećemo to spominjati više. Niko ne voli da mu je vazduh zagađen i da vidi na aplikaciji da smo „u crvenom“, ali i ta aplikacija je diskutabilna. Mislim da će Vlada pokušati da pronađe način da se meri kvalitet po evropskim stadardima, da to bude kredibilno merenje – naveo je gradonačelnik.

k1
Printscreen

Uvek može više, rekao je gradonačelnik, ne odustajući da još jednom naglasi politički karakter protesta u odnosu na problem koji osećamo svi zajedno bez obzira na nacionalna, verska, politička ili bilo koja druga uverenja i pripadnost.

– Nije fer da se takve stvari zloupotrebljavaju u političke svrhe. Možete da idete ispred Predsedništva, ali nećete ga hvaliti kada vazduh bude u „zelenom“. Ja mislim da država puno čini, ali naravno da uvek može više – istakao je Šapić.

Ulaganje u gasifikaciju ne može se zaokružiti zbog siromaštva stanovništva, indirektno je objasnio gradonačelnik Beograda. Mnoga domaćinstva imaju sproveden gas, kao jedan od ekološki najčistijih energenata, međutim on se i dalje ne koristi.

– Šta da kažemo čoveku koji ima izvučen gas do kuće, ali priključak košta nekoliko hiljada evra i on neće da se priključi jer mu je skupo? I greje se alternativnim načinima, a to su individualna ložišta koja su uz automobile najveći izvori zagađenja – istakao je gradonačelnik, te još jednom, pritajeno, potencirao siromaštvo kao problem zbog kog se mi, ekonomski tigrovi, davimo u sopstvenom smradu:

– Šta ako biste zabranili da se voze Euro 2 i Euro 3 motori, a ljudi nemaju novca da kupe Euro 4 ili Euro 5? To znamo više od deset godina, da je strahovito veći broj automobila. Zbog standarda svake godine je na desetine hiljada novih automobila. U Beogradu je više od 70 odsto automobila sa motorima koji u EU prestaju da se voze. Mora stalno da se balansira između ekonomije, zagađenja, emocija ljudi. Nije to tako lako i jednostavno – rekao je Šapić.

Konstruktivne kritike prihvata, navodi on, ali to je retkost u našoj političkoj praksi.

– Pokušao sam sa dobrim delom opozocije da razgovaram, dosta stvari sam i prihvatio, ali onda u jednom momentu vidiš da njih suštinski istina ne interesuje niti to da zajedno nešto uradimo jer će sutra i oni kada budu došli na vlast imati neku korist od toga. Neke teme moraju da budu van politike, ali onda ne idete ispred Predsedništva – kazao je gradonačelnik.

Ništa ne može tokom noći, kaže Šapić, zbog čega je jasno da sve ostaje u postojećoj beogradskoj „magli“.

– Ako bismo odlučili da subvencionišemo priključke za gas, onda će ljudi koji su ih platili pitati: A što smo mi platili? Nema tu kraja. Ne može se radikalno i preko noći promeniti tako suštinsko i dubinsko pitanje. Svest o čistom vazduhu i čistoj ulici za početak da promenimo. Javni prevoz, da kupimo kartu da se vozimo, da ne sedamo u kola baš svaki put. Mnogi gradovi u Evropi uveli su plaćanje takse za ulazak u centar grada, jer ne mogu da izdrže zagađenje.

– Milano je bio jedan od najazagađenijih gradova u Evropi, a sada je centar grada prazan. Biti na odgovornom mestu je stalno balansiranje, ne mogu se donositi radikalne odluke jer povlače neke druge. Ljudima ne možete da zamerite što žele da žive bolje, morate da ih razumete. Biće izbori pa svako neka glasa za one za koje misli da može nešto drugačije da reši. Ne mogu se preko noći ukinuti individualna ložišta – objasnio nam je kako stoje stvari sa temom zagađenja gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

k1 2
Printscreen

Iako često osionog ponašanja koje mnogo više nalikuje filmskom liku Ganguli nego gradonačelniku Beograda, ne bi bilo fer da se problemi zagađanja, nesnosnih saobraćajnih gužvi i ostalih neuslova za normalan život momentalno svale na leđa Šapića i njegovih odabranih saradnika.

Drugo je pitanje koliko ih je stvarno sam birao, a tu se pre svega misli na Čučkovića iz Obrenovca koji je za sada hvala Bogu neprimetan na funkciji gradskog menadžera.

Međutim, Šapić dolazi iz redova stranke koja gotovo deset godina upravlja ovim gradom, a osim kranova i izgradnje iritantnih stambeno-poslovnih kompleksa, fontane koja peva kad je niko ne sluša i džinovskog spomenika Stefanu Nemanji, ne postoji gotovo ništa što bi objektivni i politički neutralni Beograđani mogli doživeti kao istinsko poboljšanje.

Ovo obraćanje nije donelo nikakve konkretne mere kojima bi se išlo u susret zdravom životu Beograđana, ništa što bi roditelje dece koja već osećaju probleme sa plućima i nekontrolisanim kašljem navelo na odustajanje od ideje o trajnom preseljenju u zemlje i gradove koji nemaju ovakve brige.

Gradonačelnik umesto konkretnih rešenja nudi gomilu potpitanja koja je sam sebi postavljao i na koja takođe nije davao odgovore. Nažalost, ni po čemu se politika Šapića ne može odvojiti od dosadašnje demagoške prakse njegovih prethodnika, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou.

Sve je prestiž, moć i uticaj koje te političke pozicije nose, a dok se oni laktaju, kleveću i blamiraju putem društvenih mreža i televizijskih emisija, građani imaju stvarne probleme zbog kojih sve više dece koja odrastaju u ovoj trovačnici završava na pulmologiji.

Malo imućniji roditelji plaćaju bezobrazne cifre na privatnim klinikama i u očaju kuju planove o preseljenju, dok ovi siromašniji slojevi, kojih je neuporedivo više, ćute i trpe zbog parališućeg straha da ukoliko progovore ili se pojave na ovakvom protestu, sutra neće imati detetu da pruže hranu ili plate račune.

To je tužno i poražavajuće jer pristajemo da trgujemo i balansiramo sa sopstvenim i zdravljem dece, a osvešćivanje je individualno i počinje tek kada se zakuca na vrata doktorske ordinacije.

Umesto da se podigne glas i zahteva čist vazduh po svaku cenu, mi smo prihvatili da je bolje držati zatvorene prozore i skupljati pare za kvalitetniji prečišćivač vazduha, po mogućstvu kada je na popustu u pomenutim „stambeno-poslovnim kompleksima“ i njihovim tržnim centrima.

Do tada, ako je moguće, ne diši, ćuti i trpi.

Naprednjački prst u oko: U Skupštini Srbije postavljeni prečišćivači vazduha

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

58 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap