Pesme „Tri poljupca“ i „Ruzmarin“ ponovo su dospele u centar pažnje javnosti zbog društveno-političkih dešavanja u Srbiji. Iako su obe kompozicije odavno poznate publici, poslednjih meseci dobile su i novu ulogu – njihovi stihovi i refreni čuju se u različitim političkim kontekstima.
Dok pesmu „Tri poljupca hoću ja“, koju izvodi Snežana Savić, pevaju studenti i građani koji ih podržavaju, „Ruzmarin“ u poslednje vreme prati skupove koje organizuju pristalice Srpske napredne stranke. Tako su dve pesme, nastale pre više decenija, ponovo postale aktuelne.
Ipak, dok se o njima ponovo govori, manje je poznato ko su ljudi koji su stvorili ove numere i kako su one nastale.
„Tri poljupca hoću ja“ – hit Snežane Savić
Pesmu „Tri poljupca hoću ja“ izvodi glumica i pevačica Snežana Savić, a muziku je komponovao Aleksandar Aca Korać, dok je tekst napisala Radmila Mudrinić. Da je upravo Korać zaslužan za nastanak ovog velikog hita, potvrdila je i sama Snežana, koja je u jednom intervjuu govorila o njihovoj saradnji.
Ova numera nastala je u vreme kada granica između glume i muzike nije bila tako strogo postavljena kao danas. Glumci su često nastupali i kao pevači, televizijske emisije bile su važno mesto za predstavljanje novih pesama, a hitovi su se širili putem radija, televizije, kaseta i nastupa uživo.
Snežana Savić se muzikom bavila paralelno sa glumačkom karijerom, a „Tri poljupca hoću ja“ vremenom je postala jedna od pesama po kojima je publika prepoznaje. U jednom intervjuu otkrila je i da joj je Aca Korać predlagao da se sa ovom numerom prijavi za izbor za pesmu Evrovizije, ali da je tu ideju odbila zbog treme.
Danas, njen refren se koristi i u kontekstu društveno-političkih okupljanja.
Ko je bio Aleksandar Aca Korać?
Aleksandar Aca Korać bio je srpski kompozitor, tekstopisac i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti. Tokom karijere sarađivao je sa brojnim poznatim izvođačima, među kojima su bili Lola Novaković, Dragan Antić, Zoran Leković i članovi grupe Indexi.
Komponovao je pre svega zabavnu muziku, i pesme za decu, a sarađivao je i sa pevačima narodne muzike, te se za njegovu najpoznatiju pesmu smatra hit Tome Zdravkovića “Za Ljiljanu”.
Njegov rad prepoznat je i na festivalima. Nagrade i priznanja osvajao je na manifestacijama kao što su „Beogradsko proleće“, „Vaš šlager sezone“ i festival u Opatiji.
Njegov autorski rad ostavio je trag u domaćoj muzici, a popularnost pesme „Tri poljupca hoću ja“ pokazuje kako kompozicije iz jednog vremena mogu da pronađu novu publiku i u potpuno drugačijim okolnostima.
„Ruzmarin“ – hit Merime Njegomir
Za razliku od „Tri poljupca“, koja je ponovo u fokusu zahvaljujući studentskim okupljanjima, pesma „Ruzmarin“ poslednjih meseci često se povezuje sa skupovima pristalica Srpske napredne stranke. Istovremeno, ova kompozicija dobila je na popularnosti i na društvenim mrežama, a sve češće je biraju i mladenci za prvi ples na venčanju.
Pesmu je otpevala Merima Njegomir, a objavljena je 1993. godine na njenom albumu „Šta mi značiš“. Muziku za album radio je Miša Marković, koji je potpisao i ovu numeru.
„Ruzmarin“ je ljubavna balada čiji stihovi nose snažnu emotivnu poruku. Ruzmarin se u narodnoj tradiciji povezuje sa ljubavlju, vernošću i bračnom srećom, pa je motiv ove biljke u pesmi dodatno doprineo njenoj popularnosti na venčanjima.
„Meseče, nebeski fenjeru, ti što sijaš Božjom svetlošću… Stavi ruzmarin ispod jastuka, nek nam večno miriše, zovi anđele, Božje anđele, da nas nikad ne rastave“, stihovi su koji su ostali prepoznatljivi i nakon više od tri decenije.
Upravo zbog ljubavne tematike, pesma je pronašla svoje mesto među numerama koje mladenci biraju za prvi ples. Međutim, u poslednje vreme „Ruzmarin“ se čuje i na političkim skupovima, zbog čega je ponovo privukao pažnju šire javnosti.
Ko je bio Miša Marković?
Miša Marković bio je pevač, kompozitor i tekstopisac koji je tokom višedecenijske karijere sarađivao sa brojnim poznatim imenima muzičke scene bivše Jugoslavije. Preminuo je u septembru 2020. godine, u 71. godini života.
Muzičku karijeru započeo je početkom sedamdesetih godina, a 1972. godine pojavio se na Omladinskom festivalu u Subotici. U periodu od 1971. do 1982. snimio je oko 47 ploča, dok je tokom karijere sarađivao sa nekim od najznačajnijih autora tog vremena, među kojima su bili Arsen Dedić, Nikica Kalođera, Aca Korać, Đorđe Novković, Kornelije Kovač i Kemal Monteno.
Marković je autor i izvođač velikog broja pesama koje su postale poznate širom nekadašnje Jugoslavije. Među njima su „Recite mu da ga volim“, „Ruzmarin“, „Kunem ti se životom“, „Lažu da vreme leči sve“, „Srce je moje violina“, „Evo već je Božić“, „Ej, Branka, Branka“, „Bosanac“ i druge. Ipak, najpoznatija pesma za koju je napisao i muziku i tekst je hit “Jutro je” koji je otpevala Nada Topčagić.
Sarađivao je i sa Lepom Brenom, Miroslavom Ilićem, Tomom Zdravkovićem, Biserom Veletanlić, Merimom Njegomir, Hankom Paldum, Verom Ivković, Lepom Lukić i Zoranom Kalezićem, kao i sa brojnim drugim izvođačima.
Njegove pesme bile su zastupljene na festivalima poput „Beogradskog proleća“, „Hita leta“, MESAM-a i „Hit parade“, a tokom karijere prodao je više od milion ploča.
Izvor: Nova.rs
Studenti puštaju jednu pesmu na ripit – policija puca po živcima
Dodaj komentar