miroslava-sladojevic-kardio
Novi Sad

Dr sci. med. Miroslava Sladojević internista-kardiolog, Novi Sad: Prevencija je najbolji lek protiv kardiovaskularnih bolesti

Koliko puta vas je nešto bolelo i koliko puta ste sebi rekli “Ma nije mi ništa”? A da vas ne pitamo koliko ste puta pomislili da odete kod lekara kada ne osećate nikakve tegobe? Poznato je da se kod lekara ide kada smo bolesni, a mnogi čak ni tada ne odu na pregled. O tome koliko opasno može da bude to što ne idete kod lekara ni kada ste bolesni nećemo da vam pričamo, jer se nadamo da to znate. Ali, znate li koliko se bolesti može sprečiti ukoliko lekara posećujete preventivno i idete na redovne preglede?

O tome koliki je značaj preventivnih pregleda kod sprečavanja, ranog otkrivanja i lečenja kardiovaskularnih bolesti razgovarali smo sa dr sci. med. Miroslavom Sladojević, internistom kardiologom i osnivačem internističko – kardiološke ordinacije Limana u Novom Sadu. Dugi niz godina je provela radeći na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, gde je između ostalog bila i načelnik Odeljenja prijema i trijaže te na taj način sticala dragoceno iskustvo u dijagnozi i prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Doktorka se posvetila privatnoj praksi i osnovala je “HighTech” internističko-kardiološku ordinaciju Limana. Upravo tamo smo je i posetili, u Novom Sadu na Limanu 4, u Ulici Bulevar cara Lazara 81. Već na ulazu nismo mogli da ne primetimo lep i prijatan ambijent ordinacije kao i najsavremenije aparate koje ordinacija poseduje.

Koliko je značajna uloga opreme i aparata u ordinaciji kada je u pitanju dijagnostika?

Iskusan i posvećen lekar predstavlja najvažniji faktor u dijagnostici i lečenju bolesti. Naravno važna je i kvalitetna i savremena oprema, koja omogućava bolji, detaljniji i jasniji prikaz slike struktura koje se analiziraju. Aparati visokih tehnoloških mogućnosti omogućavaju pacijentima brzu, savremenu i pouzdanu dijagnostiku, po principima dobre kliničke prakse. Mi u ordinaciji Limana koristimo najsavremenije aparate renomiranih svetskih proizvođača kao što su GE Healthcare, Honeywell i Schiller pomoću kojih naši lekari mogu izvršiti pouzdanu dijagnostiku na najvišem nivou.

kardiolog-limana

Često se desi da kada odemo kod lekara bude “prekasno”. Kada je pravo vreme otići na pregled?

Pravo vreme je pre nego što osećate tegobe, odnosno pravo vreme je preventivni pregled. Svrha preventivnih pregleda je sprečavanje pojave bolesti, odnosno otkrivanje oboljenja u najranijoj fazi, kada još nema simptoma, jer su tada najveće mogućnosti za izlečenje. Preventivni pregledi se, zavisno od oblasti medicine vrše na različitim vremenskim intervalima. Kardiologa treba da posete svi oni koji su u srednjoj životnoj dobi i imaju neke od faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova. Čak i oni koji se dobro osećaju ipak treba da povremeno izmere krvni pritisak, urade analize krvi i provere vrednost holesterola i triglicerida u krvi.

Neke bolesti mogu da povećaju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, tako da različita oboljenja, kao što je na primer visok krvni pritisak (hipertenzija),  dijabetes ili bubrežna slabost zahtevaju češće preventivne preglede. To će svakako odrediti Vaš nadležni lekar.

Šta može da uzrokuje kardiovaskularne bolesti?

U modernom dobu stres je glavni okidač ili uzročnik mnogih oboljenja, pa tako i kardiovaskularnih. Pored stresa, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti šećera i masnoće u krvi, gojaznost, pušenje i nedovoljna fizička aktivnost značajno utiču na razvoj rizika od kardiovaskularnih bolesti. Naravno, genetska predispozicija, odnosno, pozitivna porodična anamneza igraju veliku ulogu kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti.

Stil života veoma utiče na povećanje ili smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Važno je kako se hranimo, koliko spavamo i kojim poslom se bavimo. Zabrinjavajuće je da do pojave infarkta miokarda više ne dolazi samo kod starijih ljudi, već da se sve češće javlja u tridesetim godinama.

dr-miroslava-sladojevic

Koji su simptomi kardiovaskularnih bolesti?

Simptomi su razni i različiti za određene kardiovaskularne bolesti. Ipak, oni koje nikako ne smemo ignorisati su:

Koji je značaj preventivnog pregleda?

Rekla bih da je najveći značaj kod sprečavanja ili ranog otkrivanja oboljenja. Kada se na vreme prepoznaju promenljivi faktori rizika, njihovom eliminacijom vrlo često moguće je preduprediti nastanak kardiovaskularnih bolesti. Preventivni pregledi pored toga što umanjuju rizik od bolesti, mogu i da detektuju potencijalno životno opasna stanja i na taj način povećaju šansu za izlečenje. Samim tim, redovnim preventivnim pregledima možemo da utičemo na produžavanje životnog veka.

Kako izgleda prvi pregled kardiologa u ordinaciji Limana?

Kardiološki pregled traje tridesetak minuta, a po potrebi i duže. U našoj ordinaciji pregled traje onoliko koliko je potrebno da se pacijentu pruži nega na najvišem mogućem nivou. Pregled je bezbolan i nije potrebna posebna priprema. Na prvom osnovnom pregledu kod kardiologa, pored anamneze i fizikalnog pregleda, radimo i EKG pregled. Nakon toga dajemo savet za dalji higijensko dijetetski režim života i ponašanja, daje se predlog za dodatne dijagnostičke testove ukoliko su neophodni i prepisuje se terapija ako je potrebna. U Limani radimo više desetina dijagnostičkih pregleda na najsavremenijim aparatima.

miroslava-sladojevic-limana

Šta sve podrazumeva prevencija?

Prevencija se ne ogleda samo u tome da ćete ispoštovati jednogodišnju posetu lekaru. Prevencija predstavlja i način Vašeg života. Ukoliko živite pod velikim stresom, konzumirate duvan i velike količine alkohola, gojazni ste i ne bavite se fizičkim aktivnostima, preventivni pregled kod lekara neće imati velikog značaja. Prevencija se tiče toga kako živite. Na preglede bi trebalo da idete kako bi Vas lekar uputio u pravilan način života na osnovu Vašeg zdravstvenog stanja. Dakle – zdrav način života predstavlja prevenciju bolesti.

A šta podrazumeva zdrav život?

Zdrav život, pre svega podrazumeva da se hranite zdravo i da se bavite fizičkim aktivnostima. Takođe, podrazumeva da ne unosite štetne supstance kao što je duvan ili velike količine alkohola.

Zdravim odraslim osobama u svim starosnim kategorijama preporučeno je bar 150 minuta nedeljno umerene fizičke aktivnosti ili 75 minuta nedeljno intenzivnih aerobnih vežbi.

Kada je ishrana u pitanju, ono što Svetska zdravstvena organizacija preporučuje je mediteranska ishrana. Mediteranska ishrana je jedina vrsta ishrane kojoj Svetska zdravstvena organizacija nije uspela da pronađe nijednu manu. Ono što može da se protumači kao mana ove ishrane je što je mnogi smatraju skupom, ali ona to zaista ne mora da bude. Mnogi naši pacijenti koji su prešli na mediteransku ishranu su bili pušači, pa često shvate da su ih cigarete koštale više nego zdrava ishrana. Pošto ishrana igra veoma važnu ulogu u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti, u ordinaciji Limana vršimo i savetovanje vezano za ishranu i bavimo se higijenom ishrane.

dr-miroslava-sladojevic-kar

Da li mogu da znam koliki je rizik da obolim od kardiovaskularnih bolesti dok sam zdrav?

Moguće je preventivnim pregledom otkriti rizik od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti – odnosno koronarne arterijske bolesti. Koronarna bolest je bolest krvnih žila koje ishranjuju srčani mišić i najčešće nastaje usled procesa ateroskleroze. Postoji više oblika koronarne bolesti: stabilna i nestabilna angina pektoris, akutni infarkt srca. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije ishemijska bolest srca predstavlja najčešći uzrok smrti u svetu odnoseći preko 7.4 milona života godišnje, što čini 13.2% svih smrtnih ishoda. Svaki šesti muškarac i svaka sedma žena u Evropi umre od infarkta miokarda.

U našoj ordinaciji vršimo poligenetsko testiranje na rizik od razvoja koronarne arterijske bolesti. Veoma je važno da svi koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu obave ovaj pregled.

Šta je poligenetsko testiranje na rizik od koronarne arterijske bolesti?

U ordinaciji LIMANA jedini u Srbiji radimo poligensko testiranje “CardioScore” na rizik od koronarne arterijske bolesti.

CardioScore je je proizvod koji je razvio tim naučnika koji su svoja istraživanja sprovodili na Univerzitetu Oksford i Univerzitetu „La Sapienza“ u Rimu.

CardioScore DNK test koristi najsavremeniju Illumina Microarray tehnologiju genotipizacije, sa vrlo visokom tačnošću.

Ovo testiranje omogućava otkrivanje pacijenata koji imaju isti (vrlo visok) rizik za oboljevanje od koronarne arterijske bolesti kao i osobe sa porodičnom hiperholesterolemijom, čak iako im nije povišena vrednost LDL holesterola.

Ovim testiranjem otkrivaju se osobe koje imaju 3 do 5 puta veći rizik od razvoja koronarne arterijske bolesti.

Ovaj skor (poligenski skor) je faktor rizika sa višom prediktivnom moći u poređenju sa tradicionalnim faktorima rizika i on je nezavistan od porodične anamneze.

Na visok poligenski skor se može delovati. Modifikacijom stila života je moguće smanjiti apsolutni rizik obolevanja od koronarne arterijske bolesti i do 48%.

Upotrebom statina pacijenti sa višim poligenskim skorom pokazali su veću redukciju rizika (44%) u poređenju sa pacijentima sa nižim poligenskim skorom (24% smanjenje rizika).

koronarna-arterija

Koji pacijenti mogu imati koristi od poligenskog testiranja?

Poligenetsko testiranje je praktično indikovano u primarnoj prevenciji.

Preporučuje se da testiranja urade osobe sa jednim ili više faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova: Visok (BMI -body mass index, pozitivna porodična anamneza za kardiovaskularne bolesti, pušenje cigareta, visok krvni pritisak, ili visok nivo LDL holesterola). Osobe sa visokim poligenskim skorom imaju ukupni 10-o godišnji rizik za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti preko 20% čak i u mlađoj životnoj dobi, te je kod tih osoba indikovan individualni pristup i terapija.

Takođe, osobe mlađe od 45 godina sa dijagnozom hipertenzije bi trebale da se testiraju. Posle 40 godine života u priustvu visokog poligenskog skora rizika, rizik od oboljevanja raste eksponencijalno.

Žene preko 40 godine života u premenopauzi sa visokim poligenetskim skorom mogu imati isti rizik kao i muškarci za razvoj koronarne arterijske bolesti (poznato je da su pre menopauze žene “zaštićene” i znatno ređe obolevaju od koronarne bolesti zbog zaštitne uloge hormonskog statusa).

Na kraju, šta preporučujete našim čitaocima?

Preporučila bih da se zdravo hrane i vode zdrav život, da probaju da eliminišu stres koliko god je to moguće, i da se nipošto ne leče preko interneta. Najvažnije je da ne zanemaruju poruke koje im telo šalje, te da se u tom slučaju odmah jave svome lekaru koji će izvršiti dijagnostiku na vreme. Kod nas u ordinaciji Limana u Novom Sadu mogu obaviti sve preventivne preglede. U slučaju postojanja bilo kog od faktora rizika preporučila bih poligenetsko testiranje čime bi smo procenili rizik od kasnijeg razvoja bolesti. Uživajte u životu, bolje sprečiti, nego lečiti!

POVEZANO: 6 kardiologa u Novom Sadu koje smatraju najboljim

covid 19 kontakt desk

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

miroslava-sladojevic-kardio

18 Shares
Share via
Copy link