Doček Nove godine u zemlji Srbiji je jedna od najaktuelnijih tema u poslednjih mesec dana. Gde provesti najluđu noć? Šta je u ponudi od dnevnih žurki? Da li ostati kod kuće ili otići u neki klub, eventualno Trg? Možda otputovati negde? Sve su to pitanja koja muče prosečnog Srbina, a koji makar u tih nekoliko prazničnih dana zaboravi na svu muku i probleme sa kojima se susreće tokom cele godine.
O fenomenu dočeka na duhovit način pisao je Marko Antić za portal Blacksheep.
Ma gde ću ja da idem za Novu sad u ove godine. Tu sam u sobu sa ženom, tako i svi stariji u selo. Žena nešto spremi, popijemo neku domaću, proveselimo se, ponekad i podžapamo, to nam već tradicija postala.
Založimo peć i slušamo ove pevaljke sa televizije. Znam ja da to nije uživo, snimali oni to još pre mesec dana, a sad pevaju u Cirih i po Nemačku.
Lukavi bili pa se probili. I mlađa ćerkica tu s nama, i ona sluša. Daj bože da i ona jednom propeva i uspe, da nas iz ovu bedu izvadi bar kad ostarimo.
Duša moja, vidi je kako igra. Kupio sam joj onu veliku milku od trista grama na pijac. Dobro da primam taj dečiji dodatak.
Starija ćerka otišla na doček kod drugaricu. Pošle u osmi razred, promangupirale se debelo. Malo me strah, ta njena sama sa babu živi.
Velika kuća. Njeni odavno u Švedsku. I stariji brat joj prošle godine otišo. I već stiče. Maže izolaciju, čisti sneg, ma sto evra na dan zaradi! Gleda se nekad sa sestru preko kameru.
Najtužniji praznici su oni koje provedeš gledajući porodicu preko Skajpa
Kaže joj, srednju školu ovde i ne mora da upisuje ako neće. Bolje odma da je vodi, da uči jezik i radi. I drugarice da povede, za njegovi drugari.
Ma imaju oni tamo one Šveđanke, al one samo provod vikendom oće, a držanje za ruke i ženidba, to slabo. Pa i taj provod vremenom dosadi. Nekako ti se smuči. Hoće čovek da se skrasi.
Ja u fabriku bio. I posle petnaest godine – tehnološki višak. Dali neku malu otpremninu. To brzo otišlo. Televizor, zamrzivač, fasada, živina, malo da se čovek ponovi i provede. Žena htela opet da vidi more.
Kaže, nije od ekskurziju. Sada – ćorak ! Žena ide u baštu, ja po selo ponekad pomažem. Cepam drva, idem u nadnicu.
Starci nas vade. Ništa bez njih. Eno su u suteren. Baba i majka. Pazimo ih. One rano legnu, baš njih briga za Novu. Baba bila domaćica, al ima penziju i ona, onu najnižu, poljoprivrednu.
Ma to sve ode na lekovi. Majka u fabriku kuvarica bila. Ona me na posao i ubacila, čim sam srednju završio. Samo džaba kad lopovi sve razvukli i pokrali.
Deda i otac su pokojni. Deda po ceo dan bio u polje. Tu ga i strefilo. Otac u fabriku kamion vozio. Pa celo selo od fabriku živelo.
Novi Sad: Bajaga, Artan Lili i Mahmut Orhan na Trgu za doček Nove godine 2020.
Al onda otac ode u penziju, pa sve češće ispred prodavnicu. Sa meštani pije pivo i vodi politiku. Sa piva pređu na rakijicu.
Svinje rasprodao, a ono što ostalo poklao. Kaže, ne isplati mu se. I onda i njega odnese. Srce. A kako je ćale znao da se veseli za Novu…
U Srbiji dočekujem trideset i petu Novu. Ugojiš se, kosa ti se tanji, kao i živci. Mentalno se osetiš staro.
A samo par upisanih godina radnog staža. Radim trenutno na šalteru, katkad prijavljen, često kao volonter. Daju mi tada nešto preko socijalnog.
Simbolično. Bolje i to nego da sedim kući. Ma sedeo bih ja i čitao, recimo, jer sve mi se smuči, ali ne mogu da prekidam sa poslom.
Ne mogu to sebi da priuštim. Roditelji su razvedeni, stari i bolesni, jedva se krpe. Podosta vodim brigu o računima.
Koja crna Nova, tog dana radim, još ako rano legnem hladnoća me probudi u šest ujutru. Ostaviće me da dežuram do 15:30h. A novac mi leže na račun tek krajem januara.
Dobro, malo kukam sada, možda se skupimo kod nekog iz užeg drušva. Sve umetnici i zanesenjaci. Imaju talenta, nije da nemaju. Poneko u vezi. Jedan oženjen. Niko nema decu. A i oko posla slabo.
A radni su u suštini. Samo, slaba zarada. Znamo mi da moramo da se dočepamo inostranstva. Pa tri meseca tamo, tri meseca ovde. A ne činimo ništa konkretno povodom toga. Bar da probamo. Smotani smo mi i razmaženi.
Deca poštenih roditelja i jugosocijalizma. Ispadosmo žrtve.
Ma, možda ipak ostanem kući uz laptop. Litar vina ili dvolitarka piva.
To je dosta.
Dodaj komentar