Dejana Bačko (25) je devojka sa krilima. Rođena je bez gornjih ekstremiteta, ali je to ne sprečava da živi život punim plućima i pomera granice sopstvenih mogućnosti.
Odrasla je u domu „Kolevka” u Subotici, kasnije je živela sa roditeljima u Bačkoj Palanci i 2015. godine se preselila u Novi Sad zbog studiranja.
Aktivno se bavi paratekvondoom od 2016. godine, a najveći uspeh u karijeri je to što je prošle, 2019. godine postala svetska prvakinja na takmičenju u Turskoj!
U njenoj sportskoj biografiji je i Evropsko prvenstvo na kojem je osvojila drugo mesto u paraolimpijskoj kategoriji, a kao veliki uspeh dodaje i nacionalno priznanje, odnosno nacionalnu penziju koju je dobila.
Vicešampionka sveta bila je i 2017. godine na svetskom prvenstvu u Londonu.
Od uspeha van sporta izdvaja to što, kako kaže, nikad nije odustala od svojih snova i što je veliki borac.
Studentkinja je završne godine Akademije klasičnog slikarstva na univerzitetu Educons, smer akademski slikar.
Do sada je imala 15 samostalnih izložbi, a naslikala je oko 1.500 radova.
Na početku Priče sa dušom sa Dejanom razgovaramo o aktuelnim temama, a u njenom životu ovih dana to je polaganje vozačkog ispita.
– Upisala sam se ove godine u auto-školu u Novom Sadu i jedva čekam da polažem i da prođem. Polaganje vozačkog je jedan od mojih snova. Jednom sam sela u auto da probam da vozim i, verujte mi, za prvi put sam bila dobra. Stavila sam na moj instagram profil jedan video u kojem se vidi da vozim, iako to ne bih smela da radim, jer nemam položeno. Ali, morala sam sebi i drugima da dokažem da i osobe koje nemaju gornje ekstremitete ipak mogu da voze nogama. Naravno, automatik se podrazumeva. Sada mi je jedino potrebno da nađem auto: automatik sa duplim komandama za vreme polaganja, a koji, nažalost, domaće auto-škole nemaju – kaže Dejana.
Prošle godine dobila je specijalno priznanje „Youth heroes“ koje mladim talentima dodeljuje Egzit fondacija u saradnji sa kompanijom NIS, kao mlada osoba koja motiviše svoje vršnjake i daje im dobar primer.
– Volim da inspirišem ljude, jer mislim da sam dobar primer i da mogu dosta da nauče od mene. Držala sam svoje motivacione govore srednjoškolcima u Novom Sadu. Kada me sretnu na ulici ljudi mi kažu: „Ti si divna, puno zračiš, velika si nam motivacija, svaka ti čast.“ I uglavnom me pitaju samo da me zagrle i odu sa osmehom. To mi bude onako najdraže – iskrena je Dejana.
Kao devojčica je sanjala da postane umetnica i san joj se polako ostvario. Uskoro završava fakultet, trenira dva sporta, slika i ima mnogo obaveza.
Slobodno vreme provodi uglavnom sa prijateljima ili u slikanju. Dejana voli da slika noću, jer je, kako kaže, noćna ptica.
Imala je svoj atelje dok je živela u Bačkoj Palanci, ali trenutno radi od kuće. Volela bi da u skorije vreme otvori atelje u Novom Sadu, u gradu koji voli „zbog iskustava ljudi i doživljaja koje je u njemu proživela, a koja ne može da opiše u jednoj rečenici.“
Streličarstvo trenira svakog dana, jer se sprema za paraolimpijadu.
Prošle godine osvojila je prvo mesto na državnom indoor prvenstvu u parastreličarstvu.
– Ne volim da ustajem rano, već da spavam, velika sam spavalica. Ali, kada znam da me čekaju treninzi, tada moram da ustanem (smeh). Budim se oko 9 sati, odem u teretanu pre podne, posle podne na streličarstvo i onda uveče – tekvondo.
Sredinom aprila čeka je Evropsko prvenstvo u Italiji na kojem mora da „ispuca“ normu kako bi učestvovala na paraolimpijskim igrama, a tu su i ostala takmičenja na kojima će učestvovati.
– Javljaju mi se i osobe sa invaliditetom, pišu mi da sam im motivacija, da su imali probleme u životu, da ih je bilo sramota zbog nekog nedostatka koji nemaju, ali da ih nekako probudilo to kad su videli šta sve postižem u životu i što ne odustajem. Kažu da su zbog toga odlučili da se promene, da promene svoj život i način razmišljanja – rekla je Dejana za Priče sa dušom i dodala da su joj u životu najveća podrška tekvondo klub Gitros, trener, predsednik kluba dr Dušan Kojić i prijatelji.
Motivaciju da ne odustaje od sporta, od umetnosti, od radosti koje život znače daju joj drugi ljudi i njihovi uspesi, ali i želja za dokazivanjem da može da uspe.
– Često se setim predrasuda koje sam preživela, te me to motiviše da svojim uspehom razbijem iste. S obzirom na to da sam postala svetski prvak u paratekvandou mnogi su videli uzor u meni i moj uspeh ih je očarao. Na osnovu uspeha u sportu, slikarstvu i ostalih aktivnosti pokušavam motivisati vršnjake, a posebno osobe sa invaliditetom, pa mi mnogi kažu kako su ih moj trud i volja motivisali da promene nešto u svom životu i da napreduju u mnogim sferama – iskrena je Dejana Bačko.
Zbog priče Dejane iz Novog Sada i Sulje iz Sarajeva ponovo verujemo u ljubav
Dodaj komentar